Шта значи живети испуњавајући вољу Божију?

Псалмопојац Давид пише:  Његова је воља у закону Господњем  (Пс. 1,2). Испуњење воље Божије повезано је, пре свега, са моралним усавршавањем човека. Борба против греха и неговање доброте у души је главни циљ хришћанског живота. Ако пажљиво читате Свето Писмо, постаје очигледно: главна тема божанског откровења је позив на морал. Не материјалном благостању, не развоју техничког напретка, не физичком савршенству, већ конкретно моралу. Такве особине душе као што су чистота, љубав, смирење чине нас боголикима.

Следење вољи Божијој, оличеној у Откровењу, мора бити повезано са разумевањем основа хришћанске антропологије и аскетизма.

Прво, ми смо носиоци покварене природе, наследници првобитног греха. Апостол Павле то савршено описује: "Јер се радујем закону Божијему по унутарњем човјеку; Али видим други закон у удима својим који се бори против закона ума мојега, и поробљава ме законом гријеха који је у удима мојим." (Рим. 7:22-23). Према томе, превазилажење ове покварености повезано је са напором и духовном принудом: "А од времена Јована Крститеља до сада Царство небеско с напором се осваја, и подвижници га задобијају." (Мт. 11:12).

Друго, морамо јасно разумети да само љубав према Христу може бити основа испуњења Божанске воље. Не страх од казне, не жеља да се добије награда, већ чиста и искрена љубав према Богу.  Ако Ме љубите, заповести Моје држите,  говори Христос. (Јован 14:15). Љубав се може усадити само љубављу.

Важном тачком у хришћанском животу треба сматрати не само настојање да следимо вољу Божију у унутрашњем препороду, већ и прихватање спољашњих околности нашег живота са дужном смиреношћу и свешћу о њиховој неопходности за наше спасење. Сви догађаји су тестови послани од Бога за наше духовно савршенство.

Овде је важно напоменути да што је човек изнутра савршенији, то лакше пролази искушења која су му послата вољом Божијом, јачајући се и каливши се духовно и морално. Што успешније пролази спољашње тестове, то његова душа постаје јача у својој непоколебљивости и привржености доброти.

Своје жеље и намере увек морате упоређивати са учењем Јеванђеља. Слободна воља човека не противречи увек вољи Божијој. Противуречности се појављују и постају све очигледније када у човеку завладају грех и зло. Апостол Павле каже:  Видим други закон у удовима мојим, који се бори против закона ума мога и чини ме заробљеником закона греха који је у мојим удовима  (Рим. 7, 22-23). Што је човекова душа љубазнија, то му је воља Божија ближа, пријатнија и разумљивија. Псалмиста Давид кличе:  Како волим закон Твој! Размишљам о њему по цео дан  (Пс. 119,97);  Како су слатке Твоје речи грлу мом! боље него мед у устима мојим  (Пс. 119,103).

Епископ Вартоломеј

eparhia-saratov-ru