Човек и мржња према истини

Јануар 26, 2024 - 15:37

Јануар 26, 2024 - 15:38

0 60

Човек хоће да буде велики, а види да је мали; хоће да буде срећан, а види да је бедан; хоће да буде савршен, а види да је пун несавршености; хоће да буде предмет љубави и уважавања од стране људи, а види да његови недостаци заслужују само њихово одвраћање, у њему се зачиње смртна мржња према тој истини која га укорава и која му указује на његове недостатке. Желео би да уништи истину, улаже сав свој труд да прикрије своје недостатке и пред другима и пред самим собом, и не може да поднесе да му ко на њих указује, нити да их види. Доиста је зло бити пун недостатака, али је још веће зло бити пун недостатака а не хтети признати, пошто то значи придодати им још и недостатак који се састоји у хотимичној самообмани. (...)

Није ли тачно да ми мрзимо истину и оне који нам је казују, а да волимо да се они варају нама у прилог, и да хоћемо да мисле да смо другачији но што смо у стварности? Та ружна осетљивост оних који избегавају да чују истину о себи, нагони оне који морају да укоравају друге, да прибегавају толиким околишањима и ублажавањима да их не би увредили. Морају да умањују наше недостатке, да то помешају са похвалама и уверавањима о својој љубави и свом уважавању за нас… тај лек је ипак горак за самољубље.

Људи више страхују од увреде оних чија је наклоност кориснија, а мржња опаснија. Један владар може бити на поругу целој Европи, а да он сам о томе ништа не зна.

Рећи истину корисно је по онога коме се она казује, али непробитачно по оне који је казују, јер они навлаче мржњу на себе. Они који живе уз владара више воле свој интерес него интерес владара коме служе. Тако је људски живот само непрестана обмана; само једни друге варамо и једни другима ласкамо. Нико о нама не говори у нашем присуству као што говори кад нисмо ту.

Блез Паскал

facebook.com/razbistravanje