Живот је као аутопут

Живот је као аутопут. Има два смера и већи број трака или праваца. Људи се срећу ако иду у истом смеру, ка истим вредностима, животним циљевима у које су уграђене исте вредности. Траке могу да иду лево-десно, да се увијају...али се негде преплићу, на неким животним раскрсницама.
Један смер води ка развоју, самосталности, узајамности са другима, етичности, фер плеј односима, зрелој љубави.
Други смер води ка зависности, експлоатацији другог или улози жртве, манипулацијама, незрелим начинима вољења и рада.
Ако се сретну људи који иду супротним смеровима, да би остали заједно, морају или да стоје или да једно од њих промени смер. Промена смера се ретко дешава. Уместо тога дођу само године стагнације за оне који иду у смеру развоја. Године наде да ће се неко променити, схватити, опаметити...Смер живљења је дубока унутрашња усмереност, "ствар карактера" и нико нас не може преусмерити ако ми то стварно не желимо, ако нисмо спремни. И ако јесмо не иде лако, а ако нисмо никако.
И они који иду истим смером се некада разиђу. Неко путује брже, неко спорије, па се људи удаље, неко изабере други пут у истом смеру...Ипак, остају нити које повезују људе са заједничким циљем и када се разиђу, раскрснице на којима се поново срећу...Животни путеви развоја се преплићу, укрштају, спајају...Свака птица, кажу, својем јату лети.

Небојша Јовановић

facebook.com/nebojsa.jovanovic