Акатист Светој преподобној Ефросинији, благоверној кнегињи српској Милици

Кондак 1.

       Ходите сви христоименити људи да похвалним венцима узвеличамо Свету преподобну схимонахињу Ефросинију, достојнохвалну кнегињу Милицу, у Христа Бога благоверну, која је племићку багреницу за смирену монашку расу заменила, али се царском боготканом ризом врлина огрнула. Зато јој многоусрдно ускликнимо:

Радуј се, Света преподобна Ефросинијо, богомудра кнегињо Милице!

Икос 1.

       Анђелоподобно на земљи поживевши, ти си богоповерени ти талант земне власти, као и дар духовних благодати попут добре и верне слушкиње Господње умножила и усавршавала. Као кадило миомира благопријатно принесе те Богу отачаство твоје. Гробница чудотворних моштију твојих нам се драгоценија од сафира јави, а ми ове окруживши као некад свештеници Израиљеви ковчег завета Господњег, љубвеобилно те славословимо овако:

Радуј се, слаткомирисни моравски крине, који побожношћу процвета!

Радуј се, свесрпска свећо, која зрацима светости сву земљу озарујеш!

Радуј се, лозо винограда Спасовог, која свима вино милосрђа точиш!

Радуј се, многоплодна маслино, која нам јелеј радости изливаш!

Радуј се, чудоточни изворе, из којег река за душу очиститељна тече!

Радуј се, Света преподобна Ефросинијо, богомудра кнегињо Милице!

Кондак 2.

       Као од доброг корена изданак, ти беше рода светла и славна и нарочита, од племена Светог Симеона Немање, и ћерка војводе Вратка, Југ-Богдана. Стекавши у детињству најбоље хришћанско и царско  васпитање, изврсна међу врсницима показа се, јер у закону Господњем свагда воља твоја беше. Као цвет руком саме Мајке Божје одгајени, ти клицаше Богу: Алилуја!

Икос 2.  

       Од младости своје љубављу према чистоти обузета, благородност душе своје сујетом светском заробила ниси, желећи да Господ испуни не твоје жеље, већ твоје срце. Стога си му дух скрушен и жртву хвале непрестано приносила. Твоје украшавање не беше споља, него у непропадљивости кроткога и тихога духа, што је пред Богом драгоцено. Зато и Лазар, будући кнез, видевши целомудрено понашање твоје, пожеле лепоту душе твоје и узе те за супругу своју. С њим пред Богом помени и нас, хвалиоце твоје:

Радуј се, јер као доброцветна ружа у врту Цркве Христове изниче!

Радуј се, јер ти богоразумношћу све у роду своме надсијаваше!

Радуј се, јер се најкраснодушнија духовна кћер Светог Саве показа!

Радуј се, јер светим врлинама беше као ресама златним окићена!

Радуј се, јер као мудра девојка светиљку душе своје неугашеном сачува!

Радуј се, Света преподобна Ефросинијо, богомудра кнегињо Милице!

Кондак 3.

       Живећи у часном браку са кнезом Лазаром у Крушевцу, имајући савршену љубав у свези мира, ви обоје бејасте светлост отачаству вашем и со земљи, беспрекорни у свему живљењу, трудољубиво подстичући једно друго у врлинама. Христос као Премудрост Божја вас умудриваше за свако добро дело. Зато Му клицасте: Алилуја!

Икос 3.

       Мишљу чврсто утемељени у правој вери, ви архијерејима, свештеницима и монасима почасти указивасте, велможама у сусрет излажасте, младе упућивасте. Били сте жезло старих, посета болних, одежда нагих и радост свих жалосних. Имађасте око милостиво и руку пружену и податљиву. Иако немасте царску круну на глави, ви показивасте у свему царско срце у грудима. О, триблажена Ефросинијо, моли за нас Бога да буде благопомирљив према нама, призиватељима твојим:

Радуј се, у благости неизменљива брижна мати свију!

Радуј се, у милосрђу неистражљива кнегињо сиромахољубива!

Радуј се, свим добродетељима украшена хришћанко!

Радуј се, на Пресвету Богородицу угледана слушкињо Господња!

Радуј се, Богу на духовну жртву принета свеспаљеницо жива!

Радуј се, Света преподобна Ефросинијо, богомудра кнегињо Милице!

Кондак 4.

       Проводећи време у свакој побожности и честитости, и на непропадљиво свагда мотрећи, ти си заједно са супругом својим и самодржцем кнезом Лазаром, многе цркве и манастире, школе, болнице, странопријемнице и сиротињске домове у славу Божју подигла. Заволевши лепоту дома Божјег ти и душу своју богокрасним храмом начини, кличући: Алилуја!

Икос 4.

       Тиха и сваком добром нарави испуњена кнегињо, попут доброплодног корена ти си као младице маслинове произрасла децу своју, три сина и пет кћери, од којих међу светима просијаше Стефан Високи и Јелена Балшић. Задојени од тебе млеком благочестивости, они плодове светле приносаше Богу и роду на служење, док ти са својим доброљубивим мужем богоугодно управљасте српском државом све до велике и страшне Косовске погибије. Зато ти умилно славопојемо:

Радуј се, јер ти Господ даде у деци благодат и неувенљиви венац славе!

Радуј се, јер јеванђељске заповести беху светиљка ногама твојим!

Радуј се, јер чезну да цела Србија храм љубави Божје буде!

Радуј се, јер свима достојноблажени пут врлиновања обасја!

Радуј се, јер смерношћу својом у свему благоугоди Богу!

Радуј се, Света преподобна Ефросинијо, богомудра кнегињо Милице!

Кондак 5.

       После страдања Светога кнеза Лазара и косовских јунака, ти си, о отаџбинољубива бранитељко правоверних, Крст Христов као мач духовне победе узела и мудрошћу свога благочешћа наставила да светлиш роду своме чувајући га и укрепљујући са сином својим Стефаном, сву наду своју полажући на Христа Бога, Јединог Вожда свога, коме клицаше: Алилуја!

Икос 5.

       Након Косовског боја, особито ти си се у земљи српској уздигла као дрво насађен крај извора Цркве Светосавске, чије се лишће бесовским и турским ветром не поколеба, већ си под сенку грана својих људе своје окупљала и тешила, јер очи свих у тебе беху упрте. Пренувши се из своје и свеопште туге ти попут Јова „нека буде воља Божја“ рече, и узе на себе ревност мушку те поче храбро, христомудро и народољубиво владати. Зато ти ове речи благодарно узносимо:

Радуј се, јер као Рахиља над побијеном и поробљеном српском децом плака!

Радуј се, јер старање о остатку као јарам Христов смирено узе!

Радуј се, јер усред азијатског мрака ти под кров светлог лица Божјег притече!

Радуј се, јер змијску главу злог духа очајања богосилно згази!

Радуј се, јер Господ твој поста Трпљење твоје и Рог спасења твога!

Радуј се, Света преподобна Ефросинијо, богомудра кнегињо Милице!

Кондак 6.

       Преневши тело кнеза Лазара у Приштину, ти си њему песмени плач „Удовству мојему женик“ као један крсноваскрсни псалам написала, свештеном тугом га исплевши и бисерним ридањем окитивши, јер Лазар и по великомученичкој кончини својој беше падању твоме потпора и недремано око твоје. Због чега клицаше Богу: Алилуја!

Икос 6.

       Када је по попуштењу Божјем српско хришћанско царство пропало, ти си као некада огњени стуб Израиљу, роду своме као новом Израиљу осветљавала пут спасења, а након губитка спољашње слободе, унутрашњу неумрлу слободу од греха проповедала си. Имајући уз себе сродницу и помоћницу своју, монахињу Јефимију, све си мужеумно опомињала да очи срдаца својих у Божјим заповестима назазорно неуспављиве чувају. Зато ти овај богосабрани збор слаткопојно пева:  

Радуј се, јаки бедеме Православља, који распаљене стреле ислама сломи!

Радуј се, штиту народне душе, који богоборне намере исмаилћана разори!

Радуј се, еденска пчело, која Србе медом исповедања праве вере храњаше!

Радуј се, путеводитељко српска, која жезлом истине људе своје напасаше!

Радуј се, апостолима равноревносна сатруднице, која свима све беше!

Радуј се, Света преподобна Ефросинијо, богомудра кнегињо Милице!

Кондак 7.

       Видећи како се, не само Османлије, него и Угарске земље, и многи други подигоше да земљу светосавску и светолазаревску опустоше и поругају, једне одводећи у ропство, друге звероподобно мучећи, треће мачевима секући, и да беше одасвуд ридање неутешно, ти са псаламском тугом пред Богом Сведржитељем изливаше душу своју, кличући Му: Алилуја!

Икос 7.

       Прешавши преко родитељског бола, ти си кћер Оливеру као нову Јестиру иноверном Бајазиту, под условом да не промени веру дала. Она беше попут невиног јагњета жртвована као по Богу за отачаство посредница. Но, ти си се окрилатила непропадљивим у Богу надама, и поревновала си дуготрпљењу мученика, док си због свега тајно пред Христом клечећи, сузама мислено ноге Његове квасила и власима својим отирала. Зато те с Анђелима невидљиво присутним светкујемо:

Радуј се, јер као и Богородици, и теби мач мајчинску душу прободе!

Радуј се, јер слично Јосифу кроз огањ и воду многих искушења прође!

Радуј се, јер као најтврђи дијамант трпљења пред Богом и родом сијаше!

Радуј се, јер знађаше да ће Господ доћи и да неће закаснити да суди земљи!

Радуј се, јер све учаше да скинију душе своје неоскрнављеном сачувају!

Радуј се, Света преподобна Ефросинијо, богомудра кнегињо Милице!

Кондак 8.

       Изузетно поштовање си према Стeфану Урошу Трећем имала, и зато си његов манастир Дечани као други ктитор обновила, царску хрисовуљу му издавши, а пред кивотом Светога краља си две велике свеће поставила са завештањем да буду упаљене када се Срби јарма агарјанског ослободе, због чега клицаше Богу, Ослободиоцу душа и тела наших: Алилуја!  

Икос 8.

       Попут свога супруга Царство небеско заволевши, ти си се ка њему као ка неузбурљивом и божанственом пристаништу устремила и лађу душе своје ка њему открманила, о ономе што је горе помишљајући и најпре се о њему старавши. Гроб Господњи, Свету Гору, Кијево-печерске светиње, Србију, Грчку, Бугарску и Влашку си много даривала. Тако се јави као доброплодна земља која понесе класје што стоструко роди и ово у вишње житнице сакупи. Због прехвалних дела твојих благосложним гласовимо ти говоримо:

Радуј се, јер мошти Свете Петке од Бајазита измоли и у Лазарицу прене!

Радуј се, јер сабор у Жичи ради избора новог Патријарха српског сазва!

Радуј се, јер даровном повељом обитељ Богородице Хиландарске обдари!

Радуј се, јер јој једну цркву и неколико села на реци Ибру поклони!

Радуј се, јер духовнику Сисоју Синаиту манастир да подигне поможе!  

Радуј се, Света преподобна Ефросинијо, богомудра кнегињо Милице!

Кондак 9.

       Када достохвални ти син Стефан до узраста мужа савршеног достиже, по извољењу Божјем свише, ти му скиптар владалачки уручи и мач оца његовог светопочившег му даде, а свеосвећени патријарх српски све то молитвом и полагањем руку благосиљаше и на Цркву Христову му као на духовну и заједничку Мајку и Хранитељку указиваше, кличући Богу: Алилуја!

Икос 9.

       О, вечноспомињана кнегињо Милице, међу светим задужбинама твојим као прислужена воштаница засија манастир Љубостиња у подкриљу горе Прозрака, који си посветила Богомајци, узажелевши да Њен часни покров као пресветли венац над Србијом надаље блиста. Као очи слугу што гледају у руке госпође своје докле се не смилује на њих, тако и теби Она беше сва Утеха и Прибежиште. Саму себе, народ српски и сав живот свој Њој си предала. Зато те доброскладним химнама овенчавамо:

Радуј се, јер љубављу према Богородици беше као цвећем окићена!

Радуј се, јер у време оно ти изабраница Царице небеске постаде!

Радуј се, јер ти Она тајанствена Наставница на свим путевима беше!

Радуј се, јер нам ти Љубостињу као свој христолепни матерински вез даде!

Радуј се, јер у њој све удовице и кћери косовских витезова сабра!

Радуј се, Света преподобна Ефросинијо, богомудра кнегињо Милице!

Кондак 10.

       Скинувши племићку одежду ти монашку мандију обуче, добивши име Евгенија, знајући да је монах лепота, похвала и драги камен Цркве, и најцарственији човек. Зато богато немање пригрли и мудрољубљем се као царском дијадемом украси, кличући као невеста свом небеском Женику Христу Богу: Алилуја!

Икос 10.

       Добру лествицу у монаштву нађе којом на висину смиреноумља узиђе. Твоје богочежњиво и безмолвно срце тако поста руно које као небеску росу прими у себе нестворену светлост Божју. Од ког скерлета, од које власти, од које славе твоја худа монашка риза не беше часнија! Као духовно злато у ватри подвига очишћено ти засја, а твоје молитве беху као зидови којима су били ограђени и утврђени градови српски. Зато те као светлоносицу у песмама величамо:  

Радуј се, јер уледињену земљу срца свога послушношћу обдела!

Радуј се, јер пост као мајку свих добара и учитеља свих врлина прихвати!

Радуј се, јер на позлаћеним крилима молитве као голубица ка Богу узлете!

Радуј се, јер водама богомислија напајана као кедар до неба узрасте!

Радуј се, јер се ти на свештене исихасте дивно угледа!  

Радуј се, Света преподобна Ефросинијо, богомудра кнегињо Милице!

Кондак 11.

       Када се приближи време упокојења твога, ти прими велики анђелски образ и са именом Ефросинија, најстрожијим подвизима се одаде. Божанственим усхођењима и неослабним чистотама многолике валове страсти успававши, ти се мирно пресели ка Господу, на невечерњу светлост блаженим уснућем засијавши, кличући Богу: Алилуја!

Икос 11.

       Једрилом Крста свирепо море живота прошавши и у пристаниште спокојно Царства светлости стигавши, твоја света душа би Десницом Господњом славовенчана, а твоје тело би погребено у твоме манастиру Љубостињи. После зиме многих у времену невоља, теби пролеће вечног спасења засија. Христом као Сунцем правде огрејана, сада се молиш Богу за род твој српски многострадални и крстоносни, који ти песмопоје:     

Радуј се, јер те као небожитељку Цар царева у Дворац рајски усели!

Радуј се, јер си тамо неизменљивом красотом будућег века облистана!

Радуј се, јер те Бог у светост као у порфиру Духа Утешитеља обуче!

Радуј се, јер као светозарна звезда на небу Цркве Православне грану!

Радуј се, јер у пратњи Дјеве Богородице, Царице тишине, идеш!

Радуј се, Света преподобна Ефросинијо, богомудра кнегињо Милице!

Кондак 12.

       Подвигопресудник Христос Господ, Коме ништа није немогуће, Чијој божанској власти се све покорава, по блаженом упокојењу твоме прослави тело твоје изобилним точењем мира, јер где Бог хоће побеђује се поредак природе. Зато сви клицаше Господу: Алилуја!

Икос 12.

       Торжествено ликује Црква Српска због спомена твога. Са узљубљеним ти мужем, кнезом Лазаром, сада се у небеском Јерусалиму радошћу непролазне љубави у Богу наслађујете. Нема похвала које ви нисте достојни, но реч наша изнемогава. Као бесцен-бисерје сте у ризницама Царства Божјег похрањени, где сијате славом, Коју вам дарова Христос, Сјај Очеве славе. О, Света Ефросинијо, посредништвом слободе твоје коју имаш пред Господом помози у свему нама који те химнославимо:

Радуј се, јер те Господ са породицом твојом у сабору светих сабра!

Радуј се, јер богатство непокрадљиво од Њега, Увенчатеља вашег, примисте!

Радуј се, јер сте зрацима тросунчане Зоре у Земљи живих обгрљени!

Радуј се, јер сте светлошћу неизрецивом и безвременом одевени!

Радуј се, јер сте царственом благодаћу Божјом сви крунисани!

Радуј се, Света преподобна Ефросинијо, богомудра кнегињо Милице!

Кондак 13.

       О, Света преподобна Ефросинијо, кнегињо Милице, чедољубива мати наша, не одбаци ово мало похваљење наше, већ прими као цветове песме које ти приљежно на уздарје приносимо, а које ми нашим сузама орошавамо. Теби се сви с љубављу поклањамо, а Светој и Животворној Тројици због тебе кличемо: Алилуја!

(Овај кондак се чита три пута, па онда икос 1. па кондак 1.)