Недостаје нам пуноћа живота у Христу и са Христом

– Снага апостолске проповеди била је у оном посебном стању духа ученика Божијих, за које је апостол Павле рекао: „Не живим више ја, него живи у мени Христос“ (Гал. 2, 20). Потпуна несебичност, увек жива и јасна свест о присуству Христа и Његовој истрајној помоћи у делу јеванђеља (нарочито јасно после силаска Светога Духа) – све је то чинило проповед апостола тако плодном и делотворном, како би сада рекли. Али резултат је, пре свега, био не то да је човек почео да поштује нека обавезна правила, која су, како се сећамо, за преобраћене незнабошце сведена на нужни минимум (уп. Дела апостолска 15,29), већ у савршеном унутрашњем преображењу човека, када је главно место у његовом животу заузео Сам Христос, а Његове заповести постале су основа новог живота. И такав преображај постао је могућ не само зато што су апостоли говорили људима о правој вери, већ зато што су са њима делили благодатно искуство сопственог живота у Христу и са Христом у крилу Његове Цркве.

Управо је ово учешће апостола у животу самога Христа било кључ успеха њиховог напорног проповедања. Нама (односно, савременим мисионарима) понекад недостаје управо то искуство правог и живог оцрковљења, односно пуноће живота у Христу и са Христом, без које ниједна проповед не може бити успешна. Уосталом, можете много да причате о неким правим и потребним стварима, можете сањати о себи да сте „свима постали све“, али ако ваша активност није осољена Духом Светим, ако није сведочанство у пуном смислу речи, онда ће у најбољем случају ова активност остати бесплодна, а у најгорем ће посејати искушење и створити код новообраћеника погрешну представу о Христу, о правој вери и о животу у складу са тим.

Свештеник Димитриј Шишкин

pravoslavie-ru