Марта и Марија - разум и осећања

Марија и Марта су као разум и осећања. Једна без друге не постоје, нису потпуне. Слушкиња и она која расуђује, две су особе, али истовремено и два лица једне особе.

Марта ради, не губи време, ужурбано послужује тражећи погледом шта треба направити. Марија сједи и слуша, отворена је и упија сваку Исусову реч. Марта је свесна своје дужности, и подстиче нас да размишљамо о Божјим даровима. Почевши од живота, родитеља, пријатеља... Дарови су умећа која имамо, познанства која смо стекли. Но, бити свјестан дарова повлачи са собом велику одговорност. Прича о талентима и захтевном господару који жели да донесемо плодове говори нам како ће наш однос према дарованом нам благу умногоме зависити о слици Бога коју имамо. Он је захтеван, али од нас не тражи више него што ми можемо дати. Он нас не суди док се ми сами не осудимо. Божји дарови долазе са слободом: слободни смо радити на њима, донети плод, свако према својим способностима. Марта то ревносно извршава.

Марија слуша, а слушати не значи само перципирати звук. Слушати значи бити послушан, препустити се Речи. Особа која слуша занемарује све што има у себи и ствара простор за оно што долази од другог, био то Бог или човек. Узор вере, Марија мајка Исусова, описана је као жена која слуша и у срцу чува речи и догађаје те пребире по њима. И највећа заповед започиње управо речју: »Слушај!« Марија, Мартина сестра, препознаје то и претпоставља Божју реч свакој другој активности: препушта јој се, расуђује је користећи тренутке Божје присутности.

У коначници, та два става Марије и Марте стапају се у један. Марта која делује према људима и Марија која упија одозго једна другу осветљују.

Верник који учи од Марије и Марте учи се ревности, али учи и то да за све постоји тренутак: време за слушање и време за рад. Мудрост је у разлучивању.

Анђела Јеличић