Време је да почнеш да живиш онако како је Бог желео

У књизи „Дар 1“, Св. Ксенакис цитира веома оригиналну дефиницију пакла: „Пакао каже, да последњег дана твог живота на земљи, онај ко си, сусреће онога који си могао постати...“

Страшно је проћи толике године и доћи дотле, да са сузама и болом, исповедиш да си живео туђим животом. Не оним који је Бог хтео, већ оним који су сви други хтели. Да у својим данима и тренуцима, у својим односима и контактима, у свом раду и поступцима, ниси био ти. Био си одсутан од самог себе, на трајном одсуству без плате, односно радости коју осетиш када нађеш центар свог бића.

Чак и у свом односу са Богом, ко си био? Када си се молио, који си, од свих ликова и улога, носио?

Када си последњи пут стајао огољен пред Богом и рекао - "Христе, обуци ме, уморан сам од маскирања сваког дана. Дошао сам го, учини ме оним што си изабрао да будем..."

Шокантно је сведочење медицинске сестре која је годинама живела са умирућима и бележила своја искуства рекавши да су ови људи пред крај живота често признавали: „Волео бих да сам имао храбрости да живим свој живот, а не оно што су други очекивали од мене..."

Мислиш ли да је време да живиш оно што је Бог желео да будеш, а не оно што су ти други рекли да треба да будеш?

О.Пападопулос

facebook.com/p.libyos