Зашто се слатки пољубац љубави претвара у горку издају?

Да ли смо се икада запитали зашто су нас људи, који су рекли да нас воле, на крају мрзели до смрти?

Како то, да су се они, којима смо били од користи, на крају незахвално понашали према нама?

Зашто се слатки пољубац љубави претвара у горку издају?

Зато што нас никада нису заиста волели. Не, они нису волели нас, већ оно што су желели да ми будемо. Не нашу стварност, већ идоле које су направили у својој машти, оно што им је било потребно. Нису нас волела њихова срца, већ њихови ментални недостаци.

Када се фантазија сруши, појављује се издаја.

Када ниси оно у шта сам веровао из сопствених разлога и потреба, онда ти се светим.

Гомила, која прати Христа у Јерусалим и кличе „Осана“, ће за неколико дана и сати позвати на његову смрт. И човек се пита, колико је пољубац далеко од ексера?

Само реци -"не" туђој фантазији о теби.

Престани да радиш оно што траже од тебе.

Доста је било испуњавања њихових жеља и очекивања.

Довољно је да откријете њихово скровиште, срушите њихову одбрану и њихове зидове, и да постанете непријатељ који мора да умре и нестане.

Можда сте годинама са особом а никада се нисте заиста упознали или заволели, никада нисте осетили стварне међусобне потребе, срца се нису дотакла, тела се нису подигла у јединству дубоког разумевања званог љубав.

Издају нас и напуштају, кад год њихово „ја“ не може да се прошири до нас.

Када престанем да служим вашим потребама, онда ме морате разапети јер не можете поднети да постојим а да не служим вама. Јер, моја истина разоткрива вашу лаж.

о. Ливиос

facebook.com/p.libyos