Боље је бити добар него бити у праву

Промишљајмо ову препоруку, већ на почетку новога лета Господњег. Поставимо себи овако висок циљ и посматрајмо га као узвишен задатак, и тако осмислимо своје стваралаштво. Верујте, нећемо таквим промишљањем и поступањем бити угрожени, само ћемо још више ојачавати и бити храбрији. Видећемо да је човек најуспешнији кад може да превазиђе све људске слабости, како личне тако и пропусте других. То никако не значи недостатак става, реч је о одлучности да се истраје у добру. На крају крајева постаје очигледно свима да је добар човек увек и у праву, док се скоро увек човек истроши у сваком погледу ако све сведе само на доказивање да је само он у праву. На крају и сам види да је неумесно и бесмислено трошио и себе и своје време. Због тога је умесније у свему тражити и налазити разлог више да се свако зло побеђује неодустајном доброделатношћу.
Добро промислимо и осмислимо све наше новогодишње честитке, и оне које упућујемо другима и оне које нам други упућују. Учинимо у свему томе корак напред тако што ћемо се потрудити да наступајуће лето Господње учинимо заиста јубиларним. Али, не само сабирајући претходнер векове и године, и обележавајући столетне или деценијске јубилеје прошлих догађаја. То је добро и потребно, али недовољно ако не подстакне чињење лепих ствари које ће у наредном периоду бити препознате као важне и јубиларне. Стварајмо нове јубилеје, не задовољавајмо се само следовањем добрим нашим прецима. Будимо одгоцорни преци пред својим потомцима и посветимо се добром стваралаштву које ће трајати у наредним вековима.
На преласку из старог у ново лето препознајмо вечност као меру човековог живота, и тада ћемо се издићи изнад борбе за опстанак у смислено постојање. Разумећемо да је мера успешности спремност да једни другима служимо, а не да другога себи покоримо. Служећи смислено другоме ми му се не покоравамо него га подстичемо на добродетељ. Потрудимо се да ово разумемо добрим поступањем, побеђујући тако све недоумице.
Са срећом у новом бројању дана од 1 до 365 и месеци од првог до дванаестог, уз поруку да све изречене добре жеље проширимо и на оне које не познајемо, или смо их упознали па заборавили или одбацили. Као и да не остане све на списку лепих жеља, него да постане стварна животна радост која све наше различитости осмиљава стварним човекољубљем. Своју успешност меримо спремношћу да једни другима дајемо, а не себичношћу која је сведена само на себично стицање. Знајмо да је стварно наше само оно што смо једни другима дали, јер смо на тај начин стекли неистрошиви капитал, нисмо ништа изгубили. Будимо собри домаћини који разумно располажу собом и својим, а не себичне слуге неразумних прохтева који нас рашчовечују.
Успећемо онолико колико можемо себе да усмеримо ка другоме, а не ако све стваралачке пориве обесмислемо страхом од другог и другачијег и самоизолацијом у свет себичних интереса. Дакле, све од нас зависи, у нашим рукама је и наша срећа и наш успех. Будимо успешни у свим својим трудовима, настојећи да увек изнова у себи стварамо новог човека, иновативну личност која не товари на себе превелике товаре непознате и нејасне прошлости. Гледајмо напред, усправно и исправно и тада ћемо овде и сада исправно видете и прошлост и садашњост и будућност. Живећемо своје дане одговорно и бићемо стварно срећни једни са другима ….
На многаја љета у сваком добру!

проф. др Љубивоје Стојановић