Плодови подвижништва

Ако вас други лако саблазни, то је зато што немате покајања; не бавите се својим гресима и страстима, него се радије бавите преступима других. Није друга особа крива што скандализујете себе. Ви сте криви што сте спремни да судите. Лако пребацујемо кривицу на друге. Ово је још једна карактеристика наше себичности, нашег хвалисања, наше тврдоће срца, нашег непокајања.

Други може да греши. Није ваш посао да будете радознали о његовом животу. Ваш је посао да сагледате своје личне грешке и грехе и покушате да се исправите. А први корак у овом настојању је да схватите да је ваш духовни успех и спасење кроз ближње, детерминисано вашим односом са другим, ма ко он био. Ваш став и понашање, ваше мисли према другима показују висину вашег срца и душе.

Немојте се заваравати, о вашем спасењу се не суди по вашој индивидуалној моралној чистоти или по држању неких индивидуалних правила; јер није довољно морално живети постом и епитимијом, са молитвама и клечањем, када остајем суров према другима, када мрзим и осуђујем, када не опраштам и не понижавам друге.

Подвижништво је неопходно за проналажење једноставности и љубави, очишћене од наших страсти и изнад свега наше себичности. Зато подвижништво мора бити плод послушања; јер се аутентична послушност врши кроз смирење.

Да бисмо видели да ли је наш подвиг угодан Богу, треба да видимо његове плодове. Плод подвижништва је наш однос љубави према Богу и према ближњима. Ако било која од ове две везе пати, то значи да практикујемо строгоћу на себичан и самољубив начин.

Као што је рекао један старац, немој ми говорити колико постиш и пазиш. Реци ми колико саосећаш, да ли прашташ, да ли трпиш неправде, да ли волиш, да ли остајеш равнодушан на увреде и похвале, да ли живиш једноставно, а да не постанеш препрека и мучење за живот другог.

о.Павлос Пападопулос

bogonosci-bg