"Путуј игумане и не мисли на манастир"

Kо год је мало загребао по психолошким и психотерапијским темама приметио је да се свуда помиње термин обрасца понашања, размишљања, осећања и слично. То су све оне ствари које нам се понављају, тј. које понављамо у животу, било да се ради о одабиру партнера, посла, функционисању са пријатељима или слично.

Постоје бар два разлога зашто изнова и изнова пролазимо кроз сличне или исте животне ситуације, које називамо обрасцима, скриптом, несвесним животним планом итд.

Први је то да наш мозак функционише по принципу штедње. Живимо, мислимо и осећамо се као на ,,аутоматском пилоту”. Природа је штедљива па не жели да се енергија расипа у свакој ситуацији, него на основу ранијих искустава, научених и усвојених вредности аутоматски реагујемо. Све је супер док су ти шаблони ,,абдејтовани”, док су функционални и у складу са реалним околностима. Kад нису онда смо у проблему.

,,Мушкарци хоће само секс.” је пример уверења које изграђује неки шаблон, који даље води томе да ће особа са тим уверењем и несвесно бирати баш такве мушкарце, који желе само секс. Тако ће себи потврдити да је то истина. Да би се изабрао неки други тип мушкарца потребно је променити уверење, увидети који то мушкарци хоће само секс, који и какви желе нешто друго… за све то потребна је енергија, време, рад, инвестирање себе. А мозак хоће да штеди. Значи, неопходно је препознавање (несвесног) ,,аутопилота” и ,,укључивање” (свесне) опције ,,ручног управљања”.

Други разлог константног враћања на шаблонско понашање јесте потреба да се тај ,,шаблон” превазиђе. Шта то значи? Шаблони, као репрезенти нечег негативног у нашем несвесном, углавном настају у неким периодима раних развоја, у односима са важним људима, и то у емотивно набијеним, често непријатним ситуацијама. Ако узмемо горе поменуто уверење, оно је могло настати рецимо слушањем мама, тетака, стрина и других важних жена и њихових искустава (и уверења), па би се ,,наместила” нека реална ситуација која би то и потврдила (рецимо старија сестра или млада тетка коју је након првог секса дечко оставио) и тиме би уверење било формирано.

Али, ми ипак имамо потребу да живимо слободно и аутентично, да задовољимо своје потребе. Па иако постоје уверења, шаблони, несвесни планови и одлуке о другима и животу желимо да тога нема, да решимо и наставимо даље.

Зато постојање шаблона није само нека патологија коју несвесно понављамо унесрећујући себе, већ је и наш начин да се тога решимо. Враћање на ,,старо” и ,,већ виђено” (иако негативно и нежељено) у функцији је превазилажења и разрешења. Kада то одрадимо, раскрстимо са прошлошћу, старим доживаљајима, уверењима и обрасцима, више и немамо потребу да се осврћемо и на то враћамо. Тада почиње да важи она позната ,,Путуј игумане и не мисли на манастир”.

Филип Стојковић

putkaautenticnosti.wordpress.com