Псалам 37 — путоказ у животу

Сваки стих једног од мојих омиљених псалама је драгоцени бисер, највиша мудрост.

Укратко о његовом значењу, можемо рећи: «уздај се у Господа и чини добро».

Изгледа лако, али је изузетно тешко постићи.

Господ је створио људе са слободном вољом, да они сами бирају свој животни пут: биће то служење истини, зрачење доброте, дела милосрђа, љубав према људима – или пут преко људских глава, одбацивање истине и љубави, служење себи и својим страстима.

Спаситељ би у тренутку могао да нас све одведе ка доброти и радости својом вољом и снагом, али овај избор препушта нама. Он чека потчињавање, коjе jе слободно, с љубављу, а не насилно потчињавање, наметнуто споља.

Он жуди да пронађе у људском срцу веру и несебичну љубав према Њему, и, нашавши је, спасава таквог човека, дарује му све потребно и лепо.

Ово стоји у псалму: «Тјеши се Господом, и учиниће ти што ти срце жели».

Господ је спреман да испуни све наше најдраже и најскривеније жеље, само се уздајте у Њега и отворите му се, будите са Њим, не бежите:

«Предај Господу пут свој и уздај се у њега, он ће учинити. И извешће као видјело правду твоју, и правицу твоју као подне».

По жељи Творца, наша срца треба да постану храмови Духа Светога – чиста, испуњена љубављу према Творцу и одбацивањем сваког зла.

«Не знате ли да сте храм Божији и да Дух Божији обитава у вама?» (1 Кор 3, 16):

«Утишај гњев и остави јарост; немој се дражити да зло чиниш.
Јер ће се истријебити који чине зло, а који чекају Господа наслиједиће земљу».

Псалам открива тајну благостања и дуговечности:

«Уклањај се ода зла, и чини добро, и живи довијека».

Ако човек учини послушност Богу главним циљем свог живота, онда ће бити благословен:

«Чекај Господа и држи се пута његова, и Он ће те поставити да владаш земљом».

37. псалам је написао цар Давид у својим поодмаклим годинама и представља практичан савет човеку као путоказ у животу.

Ово је јединствено искуство заједнице са Богом, живота у Богу, дато нам као савршен пример вере, каква треба да буде — јака, утешна, инспиративна, лепа.

Свет нуди своје законе опстанка и постојања у њему, али сви ти закони и правила су засновани на греху: лажи, злочинама. А вектор даље судбине зависи од наше везаности и припадности свету или Богу, главном избору целог нашег живота.

«Свет је плес у којем се добро које долази од Бога судара са злом које долази од створења…» пише Клајв Луис.

Само од добре воље сваког од нас зависи да ли ће овај плес постати плес смрти или победа и тријумф духа, доброте и љубави.

Митрополит Антоније (Паканич)

pravlife.org