Приче Соломонове (19. део)

19. Побожно сиромаштво, штета од безумља, од лијености и од подсмијевања.

1. Сиромах *који ходи у безазлености својој бољи је него опаки уснама својим, који је безуман. [*ПрС 28, 6.]
2. Кад је душа без знања, није добро, и ко је брзијех ногу, спотиче се.
3. Лудост човјечија превраћа пут његов, а срце се његово гњеви на Господа.
4. *Богатство прибавља много пријатеља, а сиромаха оставља пријатељ његов. [*ПрС 14, 20.]
5. *Лажан свједок неће остати без кара, и ко говори лаж, неће утећи. [*5 Мој 19, 19; ПрС 19, 9; 21, 28.]
6. Многи угађају кнезу, и свак је пријатељ човјеку податљиву.
7. На сиромаха мрзе сва браћа његова, још више се пријатељи његови удаљују од њега; виче за њима, али их нема.
8. Ко прибавља разум, љуби душу своју; и ко пази на мудрост, наћи ће добро.
9. *Свједок лажан неће остати без кара, и ко говори лаж, погинуће. [*ПрС 19, 5.]
10. Не доликују безумном милине, ни слузи да влада кнезовима.
11. Разум задржава човјека од гњева, и част му је мимоићи кривицу.
12. *Царева је срдња као рика младога лава, и љубав је његова као роса трави. [*ПрС 16, 14, 15; 20, 2.]
13. *Безуман је син мука оцу својему, и свадљивост женина непрестано прокисивање. [*ПрС 10, 1.]
14. Кућа и имање нашљеђује се од отаца; *а од Господа је разумна жена. [*ПрС 18, 22.]
15. Лијеност наводи тврд сан, *и немарљива душа гладоваће. [*ПрС 10, 4; 23, 21.]
16. Ко држи заповијести, чува душу своју; а ко не мари за путове своје, погинуће.
17. *Господу позаима ко поклања сиромаху, и платиће му за добро његово. [*Мт 25, 40.]
18. Карај сина својега докле има надања, и на погибао његову да не прашта душа твоја.
19. Велик гњев показуј кад прашташ кар, и кад опростиш, послије већма покарај.
20. Слушај савјет и примај наставу, да послије будеш мудар.
21. *Много има мисли у срцу човјечијем, али што Господ науми, оно ће остати. [*ПрС 16, 9.]
22. Жеља човјеку треба да је да чини милост, а бољи је сиромах него лажа.
23. Страх је Господњи на живот; у кога је он, борави сит, нити га походи зло.
24. *Љенивац крије руку своју у њедра, ни к устима својим не приноси је. [*ПрС 26, 15.]
25. *Удри подсмјевача да луди омудра, и разумнога накарај да разумије науку. [*ПрС 21, 11.]
26. Син срамотан и пријекоран упропашћује оца и одгони матер.
27. Немој, сине, слушати науке која одводи од ријечи разумнијех.
28. Неваљао свједок подсмијева се правди, и уста безбожничка прождиру неправду.
29. Готови су подсмјевачима судови *и безумницима бој на леђа. [*ПрС 26, 3.]