Све теологије су конструкције које су развили људи. Сви људи. Укључујући и мене. Теологије су једноставно закључене рефлексије и личне пројекције наших индивидуалних и заједничких перцепција и искустава. То је део људског бића. Свако од нас компонује и пева своју песму о и Божанском. То је у реду. Понекад су те песме болно лепе. Понекад су окрутне и ружне. Тужна стварност је да толико људи обожује своју теологију или идеологију, настоји да је наметне и обликује је у батину ексклузивности. Мистични (препознавање мистерије) токови већине вера прозивају ту злоупотребу теологије као егоистичку баријеру за Вољеног. Спасење се не налази у мом пристанку на било коју теолошку тврдњу која јесте и није, већ у бескрајној љубави према Било Чему или Било Коме божанског Вољеног.
У мојој песми о љубљеним, Исус нам је показао овај пут, ову истину, овај живот. Али не спасава ме моја песма, већ Онај коме ја несавршено певам. И да, и ово је моја конструкција. Ја то не “знам” на начин на који познајем теолошке пропозиције. Знам то на начин на који верујем да ме моја мајка воли и да би (и да јесте) положила живот за мене. А границе такве љубави не знам јер су оне по природи више, шире, дуже и дубље од мојих рационалних и релацијских капацитета. Али у својој песми, почињем да верујем да је Бог љубав.
богослов др Бред Јерсак
https://www.facebook.com