Облаци ће отићи и сунце ће поново засијати...

Срце ти је светло, не дај да га ум покрије.

Не дозволи да калкулације исцрпе енергију твог срца.

Ниједна мисао није дошла да остане.

Остаје, јер је држиш својим страхом и паником.

Својом кривицом и жаљењем.

Облаци се неће задржати.

Наставиће својим путем и сунце ће поново засијати.

Зато се не петљај са својим прорачунима.

Немој да се осећаш лоше као да си ти крив за њих.

Немој се осећати кривим што ти шапућу прљаве или грозне ствари, ти ниси твоје мисли.

Немој се идентификовати са њима.

Знаш шта ја мислим? Не размишљаш ти о њима.

То је твој его, твоје пројекције, твоје предрасуде, сенке твојих предака, ђаво, твоја искуства, слике и представе, све заједно.

Можда носиш све ово, да, али то ниси ти.

То није твој идентитет.

Талас, колико год био дивљи и јак, није идентитет мора.

Само је феномен.

Ако зарониш у то време на дно, шта преовладава? Тишина.

Па исто то се дешава када имаш мисли и калкулације које те тиранишу.

То се дешава напољу. Не у теби.

Ако се молитвом спустиш дубоко у себе, видећеш Бога како те чека за велике загрљаје.

У теби је мир и тишина, постоји Бог,  па се дистанцирај од онога што мислиш.

Реци - то нисам ја. Удахни неколико пута. Седи негде мирно.

И само дозволи себи да не радиш ништа.

Само буди.

И пошто се мало смириш, почни да изговараш Исусову молитву „Господе Исусе Христе, помилуј ме...“.

И немој се узнемирити када мисао крене лево-десно.

Нема везе, само окрени фреквенцију на мелодију молитве и уживај у њеној слаткоћи.

о. Ливиос