Слава Богу! Какве моћне речи!
Слава Богу! Какве моћне речи! Када нас сколе невоље, када срце опседну, опколе помисли сумње, малодушности, незадовољства, роптања, тада треба да приморамо себе на често, полагано, усредсређено понављање речи: слава Богу! Ако искрено поверујеш у овде изнети савет, па га у придошлој невољи провериш на самом делу, угледаћеш чудесну силу славословљења Бога, обрадоваћеш се јер си нашао толико корисно, ново знање, обрадоваћеш се јер си добио тако моћно и подесно оружје против унутрашњих непријатеља.
Од самог звучања тих речи, изговараних при навали мрачних помисли туге и унинија, од самог звучања тих речи, изговараних уз приморавање, готово самим устима, само струјањем ваздуха, стресају се, дају се у бекство ваздушасто+ништавни кнезови, развејавају се као прах на јаком ветру све мрачне помисли; од душе одступају тегобност и досада, прилазе јој и у њој се настањују лакоћа, спокојство, мир, утеха, радост. Слава Богу!
Слава Богу! О речи тријумфа, речи проглашавање победе, речи весеља за све верне Божије слуге, а страха и пораза за све Његове непријатеље, речи уништавања њиховог оружја! То оружје је грех, то оружје је телесни разум, пала човекова мудрост. Она је настала из пада, њен први узрок је грех, њу је Бог одбацио, она непрестано бесни на Бога, њу Бог стално одбацује. Око онога којег је невоља ранила узалуд ће се сабрати све земље, безуспешно ће га лечити лековима красноречивости, философије; бесплодан ће бити труд самог невољника ако пожели да размрси много заплетену мрежу невоље напорима сопственог разума. Веома често, скоро увек, разум се потпуно губи у тој много заплетеној мрежи! Често види да је са свих страна обмотан, затворен! Често му се чини да су и избављење и сама утеха већ немогући! И пропадају многи под неподношљивим притиском тешке туге, умиру од смртне ране, страдалничке ране, не нашавши на земљи никакво средство довољно моћно да излечи ту рану. Земаљска Мудрост се показала свим својим средствима: сва су показала Да су немоћна, ништавна. Занемари, највољенији брате, ону коју је одбацио Бог! Одложи у страну сва оружја свог разума! Прими оружје које ти даје неустрашивост Христове проповеди. Заједљиво ће се подсмехнути човечија мудрост кад види оружје које нуди вера; пали разум, због своје мржње према Богу, неће оклевати да изнесе најумније приговоре, пуне учењачког скептицизма и ироније. Не обрати никакву пажњу на њих, на оне које је Бог одбацио, на непријатеље Божије. У својој невољи почни да изговараш из душе, да понављаш – без икаквог размишљања – речи: слава Богу! Угледаћеш знамење, угледаћеш чудо: те речи прогоне жалост, призваће у срце утеху, учиниће оно што нису могли да учине ни разум разумних ни мудрост мудрих на земљи. Постидеће се, постидеће се тај разум, та мудрост, а ти, избављен, исцељен, верујући живом вером, доказаном теби у теби самом, узносићеш славу Богу!
Слава Богу! Многи угодници Божији волели су да често понављају ове речи: они су окусили у њима скривену силу. Када год је свети Јован Златоусти беседио са духовним пријатељима и браћом о неким приликама, нарочито о невољама, он је као камен темељац, као основни догмат беседе увек постављао речи: За све слава Богу! По својој навици, коју је црквена историја сачувала за касније потомство, он је, ударајући кажипрстом десне руке по испруженом длану леве, увек почињао своју беседу речима: За све слава Богу!
Браћо! Навикнимо се и ми да често славословимо Бога; прибегавајмо том оружју у нашим невољама; непрестано славословимо Бога и тиме одбијмо, сатримо наше невидљиве непријатеље, нарочито оне који настоје да нас оборе тугом, малодушношћу, роптањем, очајањем. Очишћујмо себе сузама, молитвом, читањем Светог писма и светоотачких дела, да бисмо постали видеоци Божијег промисла, који све види, свиме влада, свиме управља, све усмерава по неистраживим судовима својим према циљевима, познатим једино Богу. Када постанемо видеоци Божијег управљања, бићемо у побожности, ненарушивом миру срца, у потпуној покорности и чврстој вери, дивићемо се величини несазнајног Бога, Њему ћемо узносити славу сада и у векове векова.
Достојно и праведно је да творевина непрестано славослови Тебе, Бога Творца, који си нас по јединој, бескрајној, несазнајној Твојој благости извукао у живот из ништавила, украсио лепотом, славом Твога лика и обличја, увео у бескрајно блаженство и насладу раја.
Свети Игњатије Брајнчанинов
facebook.com/serafim.petkovic
Уколико желите да подржите мисионарски рад Живих Речи, то можете учинити на линку ОВДЕ
Хвала Вам!
Уколико желите да подржите мисионарски рад Живих Речи, то можете учинити на линку ОВДЕ
Хвала Вам!
