Свеће, које верници купују у цркви, како би их ставили на свећњак поред икона, имају неколико духовних значења: пошто се свећа купује, она је знак добровољне човекове жртве Богу и Његовој цркви, испољавања човекове спремности на послушање Богу (мекоћа воска), његовог стремљења ка обожењу, претварања у нову твар (горење свеће). Свећа је такође сведочанство вере, човековог присаједињења Божанској светлости. Свећа представља топлину и пламен човекове љубави према Господу, Мајци Божијој, Ангелу или Светитељу, поред чијих икона верник поставља своју свећу.
Упаљена свећа је симбол, видљиви знак, који изражава нашу пламену љубав и благонаклонот према ономе за кога се та свећа пали. И уколико нема те љубави и благонаклоности, онда свећа нема никакво значење, и наша жртва је узалудна. Нажалост, то се веома често дешава. Многи који пале свеће “за здравље” и “покој душа”, за успех неког дела, не само да не воле оне за које пале свеће, већ чак не знају коме их пале.
Прихваћено је да се пале свеће своме Ангелу, то јест Светитељу, чије име носимо (1). А да ли многи знају житије тог Светитеља? А ако га не знају могу ли да га воле?
Неки од нас се сете Бога, Мајке Божије, и Светитеља само онда када уђу у цркву, и то на неколико минута, и мисле да је довољно да поставе свећу пред иконом, и да ће се њихова молитва испунити – као да су Богу, Пресветој Богородици и Светитељима потребне свеће!
Често живећи као неверујући, као пагани, или још и горе, не знајући Закон Божији, мислимо да смо поставивши свећу испунили своју обавезу, постали чисти и праведни - као да свећа може да умоли и умилостиви Бога за нас! Бива некад и горе. Неки не само да не сматрају да је грех обманути некога, опљачкати, већ се још и радују када им то пође за руком. И затим мисле да уколико су на празник уплаили свећу у цркви или кандило у кући пред иконом, да се Бог неће љутити на њих због лажи, превара, увреда људи.
У каквој су страшној заблуди ти људи! Без љубави према Богу и ближњему, као према самом себи, без испуњавања Заповести Господњих – нису потребне ни наше свеће. Нико их не захтева од нас. Бог жели да Га љубимо свим својим срцем, поштујемо свом душом, ревносно испуњавамо Његове свете заповести и целим својим животом Га прослављамо. Његовим светим Угодницима је угодно да им подражавамо, као што су и они подражавали Христу (2), како бисмо били слични њима и са свим трудом и брижношћу следили оне који живе као они који су угодили Богу, а нису следили непријатеље Христовог Крста, чији је крај погибија. Ако живимо тако да је у нашој души Божија светлост, а у срцу огањ љубави према Њему и онима који су Му угодили и ревносно им подражавамо, - у том случају ћемо поставити свеће и упалити кандила испред њихових икона: то и друго, као видљиво испољавање наше унутрашње светлости и огња, ће им бити угодно.
А ако је у нашој души непрегледна тама и ако је наш живот – грех и bezzakonje, шта су онда наше свеће и кандила? Ништа! А било би добро да су заиста само ништавило. Не, оне растужују Господа Бога и Његове Светитеље и не изазивају код њих љубав и милост, већ гнев и казну. Замислите само: ко је преваром и bezzakonito скупио милионе рубаља и потом мисли да ће са дебелом свећом не само покрити сва своја bezzakonita дела, већ да ће још заслужити и милост од Бога – шта он жели да уради и чему се нада? Да ли он жели да обмане Господа Бога и да поткупи Његов свети суд? Да, страшно је помислити и рећи, али то је тако. Дакле, због чега такав човек држи свеће? Да ли су оне сведочанство тога да он љуби Бога? Да он љуби Бога, он би живео по Божијем Закону, а пошто не живи по Божијим заповестима, значи да Га не љуби и не познаје. Шта онда представљају његове свеће? Лаж и обману – као што су лаж и обмана све његове речи; као што су лаж и обмана све његове клетве; као што су лаж и обмана сва његова дела. Али речи, клетве и дела се односе на људе; а свеће се приносе Богу и Његовим Угодницима… И ето чиме мисле да угоде Господу Богу, Који види свако наше дело, сваку нашу реч и сваку мисао! И чудно је како човек може да буде заслепљен. Како частан човек може да прими нешто од крадљивца и пљачкаша? Не само да не прима, већ сматра увредом уколико се такав човек дрзне да му се јави. И онда се свеће постављају на основу онога што је добијено преваром и свакаквим неправдама. За кога они сматрају Бога? Или они у ствари мисле да је Богу угодно и пријатно то што би увредило сваког часног човека? Погибељна заблуда! И она је још више погибељна јер се они потпуно умирују са својим свећама и уверени су да поставивши их могу и даље да без страха и казне наставе да чине безакоње.
Не, то није тако. Послушајте, шта је Господ говорио још Јеврејима, који су водили нечасни и безаконити живот, и мислили да уколико приносе неке жртве Богу, да су Му оне угодне и чисте пред Њим. “Шта ће Мени велики број ваших жртава? Ви долазите пред лице Моје: али коме треба то од руку ваших, да бисте газили двор Мој. Доносите Ми празне дарове. Пушење ваше Ми је одвратно. Ваше постове у време младог месеца и празнична окупљања ненавиди душа Моја. Они су ми бреме, и не трпим више безакоњаваша. Када подигнете ка Мени руке ваше – Ја ћу одвратити од вас очи Моје. И колико год да се молите нећу вас послушати”. Ето какав је приговор Самог Господа Бога за све жртве које Му се приносе, - значи за свеће, - када их приносе они који се не брину за оно најважније – о угађању Њему својим животом! А ако би се и данас појавио Божији пророк међу нама, многима би у Име Господа Бога рекао: ваше свеће су Ми мрзост; постове и празнике ваше ненавиди душа Моја. И ко је то тражио од вас? Очистите се најпре од свог непоштења; одбаците лукавство од душа ваших пред очима Мојима, престаните са вашим лукавствима, научите се да чините добро, будите праведни и часни и онда дођите овде са својим свећама. Иначе, када подигнете руке ваше к Мени, - одвратићу очи Моје од вас; и ако и умножите молитве – нећу вас услишити.
Чисто срце је најбоља жртва Богу. Ако чиста срца поставите свећу пред иконом, и упалите кандило, они ће онда бити угодни Њему и Његовим Светима. И нека је твоја свећа најмања од свих свећа у цркви, она ће бити угоднија Господу од оних дебелих свећа, о којима је горе речено. Али, понављамо, свеће и кандила, сами по себи, без наше вере и усрдности не значе ништа; то никада не заборављајте. Не полажите онда на њих никакву наду: оне вас неће спасти уколико се сами не побринете и не постарате за то; оне неће умилостивити Бога, уколико Га ви не љубите свом својом душом. Не заборавите такође да ће Господ Бог одбацити све ваше молитве и све ваше жртве, уколико у свом срцу имате зло против некога или сте у непријатељству са ближњима. Ево шта је рекао наш Спаситељ: ако принесеш дар твој к жртвенику, и сетиш се да брат твој има нешто против тебе, остави дар твој пред жртвеником и пођи и прво се помири са братом твојим, и тада принеси дар твој (3). Тако треба урадити. Ви долазите у цркву да посведочите Господу Богу своју љубав, своје страхопоштовање; али да ли је могуће истински љубити Господа Бога, не љубећи своје ближње? Не. Ако неко каже да љуби Бога, а мрзи брата својега – лажа је; јер ако не љубиш брата свога кога видиш, како можеш љубити Бога Кога не видиш? И ову заповест имамо од Њега, да љубећи Бога, љубимо и брата свога.
Према речима светог праведног Јована Кронштатског: “Добро је постављати свеће пред иконе. Али боље је ако као жртву Богу приносиш огањ љубави према Њему и према ближњему. Добро је уколико се заједно чини и једно и друго. А уколико поставиш свеће, а у срцу немаш љубави према Богу и ближњему, и не живиш мирно – онда је узалудна твоја жртва Богу”. И на крају још: свеће треба куповати само у оној цркви у коју сте дошли да се молите. Не треба доносити са собом свеће, које су купљене чак и на благочестивом месту, али ван цркве, и постављати их пред иконама.
Свећа, која је купљена у Цркви, је за верника – предмет поштовања, и назначена је да служи као жртва Богу, мирисом духовног благоухања. Свећа која је купљена ван цркве и потом донешена у Цркву – није жртва.
извор: манастир Лепавина