Човек је задовољан и наслађује се када га неко воли, али је радостан када он воли. Љубав и радост свакако су човекове особине и доживљаји који га чине највећом снагом природе.
Природној тежњи према љубави потребни су повољни услови за развој.
Јер волети другог човека значи и разумети га, а свакако и – опраштати му.
Није, додуше лако волети човека онаквог какав јесте, али само ако будемо у стању да га не само прихватимо већ и да га заволимо управо онаквог какав јесте, подстаћи ћемо га да постане онакав какав може да буде.
Не знам да ли је иједан човек у стању да воли ако није био вољен. Или на други начин, колико смо и са каквом снагом у детињству били вољени, толико и ми волимо друге.
Покорни смо из страха, а послушни из љубави.
Ако нема вере, наде и љубави, а одавно нема, тражење смисла је у задовољству, задовољењу нагона и површних сензација.
Није, додуше, лако волети човека онаквог какав јесте, али само ако будемо у стању да га не само прихватимо, већ и да га заволимо управо онаквог какав јесте, подстаћи ћемо га да постане онакав какав може да буде. Зато, ако некога стварно волите, покушајте да га промените својом љубављу, а не ултиматумима.
Уколико су жеље интензивније, утолико је и страх јачи.
Ако сте усамљени, то је због тога што сте сами себе изоловали, ако сте довољно скромни нећете никада остати усамљени. Покушајте да сиђете и научите скромност и нећете никада више бити сами.
Уколико мајка својом љубављу према детету испољеном дојењем, бригом и приврженошћу (не и претераном бригом, јер је та брига онда знак неуротичног страха код мајке) – овој мајчиној љубави убрзо се придружује и отац – остану доследни у испољавању истинских осећања према детету (остајући стално привржени један другом у љубави) – створени су, повољни услови да вера детета у живот остане у њему трајна.
Нико полудео није од апстиненције .
Владета Јеротић
facebook.com