Спасоносна истина Цркве се огледа у искуству живота њених чланова

Недељу православља многи сматрају даном слављења Цркве. Мислим да нико у то не сумња, али овај тријумф Цркве против иконобораца не треба посматрати као демонстрацију моћи над супротстављеном групом или идејом. За Цркву истина није само идеја, већ личност и однос према њему. Пред лицем Христовим живот побеђује смрт и човек постаје бесмртан.

Ако Црква има праву, спасоносну и здраву истину, она се мора огледати не у документима и декларацијама, већ у искуству живота њених чланова. Ако имамо истину, морамо бити истинити, ако имамо светлост, будимо светли, а ако је Христос Син Божији, Који је васкрсао из мртвих, можемо живети само са хвалом и радошћу.

Православље није идеологија коју морамо подржавати, већ истина на коју смо позвани да живимо, јер често у Цркви једно говоримо, а друго живимо. Начин на који живимо показује истину у коју верујемо. Не постоји други начин на који хришћани сведоче и исповедају Христа осим својим животом. Не можете рећи да верујете у Божију промисао и да истовремено имате космичке депозите на банковним рачунима. Нити рећи да си члан тела Цркве, а да не знаш ни имена људи са којим се шалите недељом.

Једном на плажи једног малог града пронашли су утопљеног младића. У капуту који је носио био је памфлет са недељном проповеди. Пре него што је отишао да се убије, прошао је кроз храм, али нико није разумео његову усамљеност и драматичност, чак ни проповед коју је прочитао није могла у њему да запали искру да остане жив.

Често мислима и речима говоримо о правом Христу, али наша искуства говоре о другом Христу.

Дакле, није довољно само исправно веровати, већ пре свега живети хришћански и истинито, увек у труду и подвигу, жељи и чежњи за сусретом са живим васкрслим Христом, Који није идеја, него сам живот у својој пуноћи.

о. Х. Пападопулос

bogonosci.bg