Један од кључних проблема руског православља (бар у овом тренутку) јесте то што значајном делу свештенства, које себе сматра главним чуваром и носиоцем Божанског Откровења, нису потребна "браћа и сестре".
Тебају им "робови". Притом не "Божији" него њихови. Који ће ићи где им се каже и радити шта им се каже. И то духовно ропство покушавају да наметну свим доступним средствима: од лажи и манипулације цитатима из Светог писма до претњи и загробном казном и Кривичним закоником.
А у својим екстремним појавним облицима чак долази до делиријума о "светом рату" и "спаљивању"свих неистомишљеника. То је, у суштини, 7 милијарди људи, међу којима они не чине ни стоти део процента.
При томе ћуте или заборављају да је послушање и повиновање наставницима звештано не у било каквој речи или делу, већ само оним што доприноси нашем спасењу и приближава нас Богу.
"Тако нека засветли ваша светлост пред људима да виде ваша добра дела и прославе Оца вашега који је на небесима." (Мт 5:16).
Добра дела, а не огањ, насиље и мач, Господ очекује од нас. Милост и састрадање Он заповеда, служећи једни другима. И то не само "браћи и сестрама", већ и непријатељима самарићанима. Љубављу нас Он позива да освојимо срца, а не претњом и силом оружја.
А ономе ко, следи за Христом, проповеда ову реч Господњу, не треба ни огањ, ни мач, ни ропска послушност, ни претње. Љубав не захтева принуду и не треба јој насиље. Љубав и слобода су нераздвојни. Као што су зло и ропство нераздвојни.
"Јер Господ је Дух; а где је Дух Господњи, онде је слобода" (2 Кор. 3:17). Не слобода греха, већ слобода да живите у љубави и једнодушности, да волите и будете вољени. Одбацујући лажне идоле, ма које име они носили, једним устима и једним срцем да славимо Бога, Оца Господа нашег Исуса Христа.
Наша послушност Њему је послушност љубави, а не ропских окова. И у томе су и клирик и лаик ("парохијан"/мирјанин) једнаки.
И ми нисмо једни другима робови, него су и свештенство и лаици - "царско свештенство, свети народ, стечени народ, да објавите славна дела онога који вас је из таме призвао у своју чудесну светлост" (1 Пет. 2:9)
Хришћани не треба да доносе људима огањ и мач, већ реч љубави, испуњени силом и Духом. Супротстављајући га злу и насиљу. Не повлађујући греху, али и не заборављајући да је главно у закону -"правда, милосрђе, вера" Мф 23:23).
Онај ко проповеда нешто другачије од заповести љубави (на којима "виси сав Закон и Пророци" - Мт. 22:40) не само да му се не треба повиновати, него нека буде анатема и у овом веку и у будуће ( Гал. 1:8).
Пазите, дакле, да вам нико, мало по мало, корак по корак, не одузме слободу која вам је дата.
"Христос нас је ослободио за слободу. Стојте, дакле, чврсто и не потчињавајте се опет ропском јарму!" (Гал 5:1).
facebook.com