(Нео)паганизам или „што је баби мило то јој се и снило“…

Да ли сте се икада запитали зашто неки људи толико ревносно бране своје (нео)паганство? Да ли постоји неки дубљи разлог осим нејасне занесености некаквим древним причама о величини и моћи својих племенских богова? Житије светих десет Мученика са Крита нам даје одговор – ради се о нечему другом…

„Не говори нам, игемоне, о Зевсу и његовој матери Реји! То за нас није новост: слушали смо ми од отаца наших о његовом пореклу, животу и нарави. Он је био толико неуздржљив и толико покварен, да је блудочинствовао не само са женама него и са мушкарцима; враџбинама и мађионичарском вештином он је мењао свој спољашњи изглед само да би своју похотљивост задовољио, и стално је скврнавио себе срамним делима. Неки пак, обузети истом страшћу, следоваху његовим гадостима; и они га прогласише за бога, и храмове му подигоше, и жртве му стадоше приносити, да би се сматрало да је и богу пријатно оно што је њима по вољи, и да блудничко и похотљиво живљење не само није одвратно богу, него је, авај! такво живљење својствено богу“

tvrdjavaistine.wordpress.com