Да ли у друштву постоје функције које су у супротности са вером и црквеним учењем?

Функције у држави су у корист народа. Државу је створио народ, следствено томе функције које постоје у држави створио је народ, што значи да су у служби народа. Имамо разне службе у држави, али и у Цркви, а све су у служби народа, у остваривању и изградњи заједница и друштва. Свака служба треба да кроји друштво својом наменом и радом и ствара бољу садашњост, са чврстим ставовима савесног учешћа у изградњи суживота међу људима, како би будућност била још боља. Сваки појединац треба да се понаша по својој савести, која му је сапутник у личном животу како у служби, у јавном, али и у приватном животу. Сваки верник треба да живи свој живот непрестано остварујући своје деловање на темељима наше православне вере. Не смемо занемарити верску наставу и нашу заједницу са Богом када радимо у јавном и општем животу, у овом контексту у јавним службама или у нашим професијама. Ако смо верници, ако смо у заједници љубави са Богом, онда ћемо увек приступати животу кроз призму вере, ма где се налазили, шта год да радимо.

Наравно, Богочовек Исус Христос нам у Светом Јеванђељу показује како да поступамо у свом животу, а кроз разне примере Господ Исус Христос нам је показао како да управљамо својим деловањем. Наиме, треба да истакнемо да када желимо да служимо Богу, да Му принесемо неки дар, да задобијемо милост и заштиту, онда треба да се прво помиримо са својим непријатељем, са својим братом, па онда изађемо пред лице Божије, пред лице праведног Судије. Али у тумачењу Јеванђеља појмове брат и непријатељ разумемо на два начина, први начин је буквални начин који се односи на нашег брата или било коју другу особу која нам је изазвала неки проблем, а други начин тумачења је алегоријски начин који се односи на нашу савест. Наша савест је наш први непријатељ. Уз овакво тумачење треба схватити да је пре свега важно да човек има мир у души. Ако човек има грех у души, онда ће бити поремећен у себи, доћи ће до поделе у његовим ставовима, борбе између добра и зла. Од стварања тела у утроби наше мајке, Бог је духовно установио десет заповести Божијих у души човека као духовни, иманентни закон, или другим речима, одговорност наше личности и савести пред Богом. Та одговорност се заснива на оним речима које Бог Творац упућује свима нама. Бог, даровавши живот Адаму, даје и заповест да буде добар господар створене земље. По личној савести човека и по својој вољи треба да живимо свесно и трезвено, јер је сваки човек део целе природе и део исте материје са свим људима. После Божијег дара љубави који је у нама, после наше искрене вере да ћемо се пред Богом манифестовати, саосећајући са људима, наше служење у друштву биће засновано на истинским постулатима друштвеног суживота.

Теолошки приступ опажања у нашем свакодневном животу увек и стално треба да буде присутан. Ако ситуације у којима се налазимо не сагледавамо кроз теолошку перцепцију, тумачећи их са вером, онда ћемо искривити свеукупни поглед на живот. Ако Бога немамо у души, онда ће емпатија нестати. Неопходна је стална трезвеност да бисмо добро и корисно могли да извршимо поверени нам задатак. Ако своју функцију, своје служење сагледамо кроз призму личног интереса, онда ће наше деловање бити деструктивно у Цркви и друштву. Ако имамо скривене комплексе, онда ће наши поступци у одређеним ситуацијама бити ужасни, страшни, деструктивни и шизофрени. Не смемо дозволити себи да лечимо своје комплексе кроз могућу слободу која нам је дата. Одговорност је кључна! Али најважнија врлина кроз коју ћемо бити спасени је расуђивање. Разборитост је, као и све друге врлине, дар Божији. Наша молитва пред Господом треба да буде усмерена тако да нам Господ подари расуђивање, што пак подразумева мудрост, али не светску, већ духовну, благословену свест која се стиче посетом Духа Светога у нашој души и мисли.

Одговарајући на питање, увек имам на уму да тумачим суштину проблема, кроз основне темеље Светог Јеванђеља и кроз поруке које Господ свакодневно упућује благодаћу Духа Светога нашим душама. Посебно, свака функција која има своју одговорну службу штити државу, наше друштво, све наше институције, нашу Свету Цркву... Даром расуђивања, чистом савешћу појединца, трезвеним умом, дубоком личном вере у Господа, функције ће бити на корист свих људи и на спасење пред Господом.

Игуман Фотиј, манастир Св. Јоаким Осоговски

liturgija.mk