Светитељи - наши дивни пријатељи

У нашој су близини, у нашем свакодневном животу. Ако желимо, ако жудимо за тим, ако имамо скрушеност и једноставност, љубав и срце саосећајности, онда их осећамо сасвим близу себе. Осећамо како нас подржавају и теше и много пута се пред нама појављују живи.

Бог никада не заборавља шта смо учинили за друге, за нашу сиромашну и напаћену браћу. Да ли сте човеку дали наду и охрабрење?

Митрополит лимасолски Атанасије прича о старцу на Светој Гори, који је био немаран монах. Своје монашке дужности није обављао како треба. Али, када је дошло време да напусти овај свет, у његовој души су били храброст и нада, стање Светог Духа. Питали су га како је дошао до оваквог стања . Скрушено је признао да заиста није био узоран монах. Ипак, имао је љубав према другима, бригу и интересовање за друге. Годинама је ишао по горама и обилазио усамљене, старе и беспомоћне монахе. Питао би их : Шта желите да вам данас кувам? Један би рекао рибу, други -  пудинг од пиринча, следећи би рекао нешто треће, а он је ходао километрима по хладноћи и врућини, да их пронађе,  да их нахрани и брине о њима. Због ових километара и пиринчаних поља љубави, добио је  милост коју није могао да стекне обављајући монашке дужности. Он је волео своју браћу, и Бог га је јако волео.

Зато не заборавимо да су светитељи наши пријатељи, сапутници наших живота. Живели су и пролазили кроз све олује живота, много пута су били мокри и замрзнути својим греховима, али исто тако су много пута били угрејани и осунчани светлошћу богате Благодати Божије. Немојте их погрешно сматрати суперхеројима или странцима у своме животу.

Они су апсолутно људска бића, са добрим и лошим делима, страстима и врлинама, страховима и вером. Падали су и дизали се, надали се и разочаравали, али су имали смирење и љубав према Богу и људима. Зато нас знају, осећају и могу да разумеју. Не устручавајте се да разговарате са њима и замолите их да уђу у ваше животе. Живот је тако леп када смо у њиховом друштву....

о. Хараламбос Пападопулос

plibyos.blogspot.com