Ко буде имао довољно снаге да следи Марију по целом путу Њеног земног живота, моћи ће да примети да је Њеном карактеру својствено дубоко и потпуно безмолвије, унутарња сабраност, речју - скривени живот у Богу. Ни највећа радост, ни најдубља туга нису могли да измене ово постојано расположење духа.
Тајну Богородичиног високог достојанства откривали су, у већој или мањој мери, анђели, звезда, мудраци, пастири и старац Симеон. Али анђели су се вратили на небо, мудраци на исток, звезда је ишчезла, а Симеон је с миром отпуштен из овога света. Сва Светлост славе Витлејемске угашена је гневним духом Иродовим и крвљу младенаца. Марија се скривала час у Египту, час у Назарету, а Њена слава и достојанство - у срцу Њеном: “А Марија чуваше све ријечи ове и слагаше их у срцу својему” (Лк. 2,19).
Дошло је време када се глас о премудрости и чудотворству Маријиног Сина раширио по свој Јудеји и Галилеји. Одбљесак Синовљеве славе морао би да озари и мајчино лице. Једном се то и збило. Нека жена, можда и сама мајка, разумела је јасније од других каква је то радост - бити благословена мајка. Испред мноштва окупљеног народа у заносу је прославила Исуса и заједно с Њим Мајку Његову: “подиже глас једна жена из народа и рече му: Блажена утроба која те је носила, и дојке које си сисао!” (Лк. 11,27). Приметићете да она околиши, јер блаженим назива утробу и дојке, а да при томе не именује Ону коју прославља. Зашто тако? Сигурно зато што је не познаје ни лично, ни по имену.
Други су Марију знали и лично и по имену, па су ипак остајали у тами, не могавши да је истински познају. Слушајте шта кажу суграђани и суседи Господа Исуса и Мајке Његове: “Откуд овоме премудрост ова и моћи?” (Мт. 13,54). Они дакле слушају премудрост Исусову, виде и признају Његова чудеса, и потакнути њима желе да сазнају све што се Њега тиче. “Није ли ово дрводељин син? Не зове ли се мати Његова Марија?” (Мт. 13,55). Они не умеју да кажу: Јосиф син Давидов, или Марија кћи Давидова; они знају само оно што виде својим очима - да је Јосиф занатлија и да је Марија његова жена. Како је могуће да не знају оно, што су се Јевреји тако пажљиво старали да знају о себи и о другима? Како да не знају род и порекло Маријино? Ово се не може другачији објаснити, него да Пресвета Дјева није желела да људи обрате пажњу на Њу, није тражила никакву утеху на земљи, није хтела ни да се у беди теши пред људима угледом рода коме припада, па је баш зато скривала у тишини Своје порекло, исто као и врлине и благодат.
Митрополит московски Филарет
facebook.com/bogorodicinesuze