Друштвене мреже имају невероватан утицај на људе. Они стварају илузију веома блиске комуникације. Толико блиске да код људи који су, чини се, скоро, ако не и потпуно непознати, почиње да се јавља фамилијарност, што им није својствено у стварној комуникацији.

Заиста, ми на улици или у транспорту не сматрамо нормалним да се мешамо у туђе разговоре, изазивамо спорове и скандале. Али у некаквом „Фејсбуку” – то се лако ради.

Споља комуникација на друштвеним мрежама често личи на разговор за столом уз алкохол. Иначе, тешко је објаснити ту слободу у обраћању људима, и изненадне, не баш адекватне емоционалне изливе, и честе псовке.

И то није само међу неверницима. И верници такође врло често губе контролу над сопственим речима. Али најнепријатније је то што су чак и неки монаси, укључујући и свештенство, подложни истој болести.

Тешко је замислити нешто што више одбија људе од Цркве него недолично понашање свештенства и верника.  Али ако у обичном животу овај феномен није толико распрострањен, онда Интернет ствара сасвим другачији утисак.

И када, ако не за време поста, ваља се сетити да смо од самог Господа призвани на уздржање речима: «А ја вам кажем, да ће за сваку празну ријеч коју рекну људи дати одговор у дан Суда. Јер ћеш због својих ријечи бити оправдан и због својих ријечи бити осуђен» (Мт. 12,36–37).

Шта учинити у овом случају? Да ли да потпуно напустимо друштвене мреже, бар за време трајања поста? Али шта ако је посао повезан са потребом да будете стално у контакту на Интернету?

Овде све већ зависи од саме особе и њене самоконтроле. Требало би да питате свог исповедника за савет. Неко очигледно треба да се искључи са мреже, можда на дужи период. Неко би требало да ограничи своје присуство на мрежи. Такође, молитва ће нам помоћи пре сваког одласка на интернет. Молимо се пре него што започнемо било какав посао посебном молитвом, молимо се и пре изласка из куће. А одлазак на Интернет је такође нека врста „изласка из куће“. Зашто се не молити пре овога? Такође, приликом креирања сваке објаве, сваког коментара, не треба журити, важно је да застанете, макар на неколико секунди, и прекрстите се. И то ће сигурно заштитити и нас и наше ближње од многих непромишљених речи и непријатних ситуација.

МИТРОПОЛИТ АНТОНИЈЕ (ПАКАНИЧ)

pravlife.org