Не видим проблем да запалим свећу пред иконом за некрштеног

...Ја не видим проблем да запалим свећу пред иконом за некрштеног...

Код многих се рађају питање,треба ли размотрити – да ли су умрли крштени или некрштени?

У кућној молитви, ја сам уверен, морамо се молити за све, јер људска душа за све људе уздише.

Што се тиче црквеног помињања упокојених, када се дају спискови упокојених, ми служимо парастос за све заједно. Тако је било при трагедији у Камерову. У списку није било поделе по вероисповести. Тако је било и када је пао авион, који је летео за Орск, и морам рећи да је становништво у нашем региону мешовито: има муслимана, православаца, католика, има људи далеко од цркве. Не да то није важно, него, просто у прво време Црква се молила за све умрле.

Када је родбина почела сахрањивати своје блиске, када су муслимани почели помињати код себе оне који су посећивали џамије у Орску, ми смо престали писати имена тих људи у заупокојеним бележницама и помјаницима.

Црква исходи из принципа - природне туге људске душе која обухвата све: некрштене и крштене, неверујуће и верујуће. Црквено помињање је друго. На литургији за време проскомидије ми узимамо честицу само за упокојене хришћане, усиновљене црквом, просвећене крштењем. Овде је важан саборни разум Цркве, који се моли за своја упокојена чеда. Остали део Цркве је састрадалан. Ја не видим проблем да запалим свећу пред иконом за некрштеног, тако исто за помињање његове душе да дам милиостњу сиромашнима. Све ово је израз наше молитве.

Свештеник Максим Бражников

Crkva.net