Датум рођења детета - дан када је мајка одлучила да добије дете

У Намибији живи племе Химбу у ком се датум рођења детета не сматра тренутком његовог рођења, нити датумом његовог зачећа, већ се за то сматра дан када је мајка одлучила  да добије дете. Kада жена одлучи да жели дете, повлачи се негде испод стабла и слуша тишину док не чује и не осмисли песму детета којом тражи мир. Чувши и научивши у себи песму, она одлази до човека који ће бити отац детета и учи и њега ту песму. Затим, када се воле како би зачели дете, поновно певају ову песму, позивајући га.
Kад мајка остане трудна, она подучава сеоске главешине и старије жене ову песму. Kао резултат, кад се дете роди, старије жене и сви око њих певају ову песму, поздрављајући га. Док дете расте, остали становници такође памте дететову песму. А ако изненада дете падне и удари колено, неко ће да га подигне и отпева му његову песму. Kад дете уради нешто добро, када се одвија церемонија, у част тинејџера, за све те прилике људи из села певају његову песму.
Постоји још један разлог за певање. Ако ођедном људи ураде нешто лоше, крше друштвене норме, стављају их у средиште села, племе их окружује и опет им певају њихову песму.
Племе верује да се антисоцијално понашање исправља не казном, већ љубављу и поштовањем појединца. Kад препознате властиту песму, жеља или потреба да учините нешто што узнемирује друге нестаје.
Тако се одвија њихов живот. Песме заједно певају и супружници. Kоначно, кад особа лежи у кревету близу смрти, читаво село, знајући његову песму, пева је последњи пут. 

Храм-Свете-Тројице-Летњиковац