Зашто одбијамо да живимо?

Имате 30, 40 или 50 година, али да ли сте их стварно проживели? Живот се веома разликује од беживотног преживљавања. Живот није само дах који пулсира у нашим грудима, већ нешто много дубље. Живот је тај који ти даје смисао и радост. Када сваки дан живиш са сврхом а увече се захвалиш Богу што си га проживео.

Али зашто одбијамо да живимо? Зашто се ништа  не мења? Зато што понављамо исте грешке, падамо у исте страсти, репродукујемо понашања и навике које нас уништавају. Не живимо даром Божијим који се зове живот, не радујемо се благодати и радостима Божијим. Дишемо да, али не живимо. Не суочавамо се са животом кроз Христа. Ми не тумачимо оно што нам се дешава Христоцентрично. Сва наша тумачења су секуларна. Плачемо и тугујемо што нас нико не воли, што немамо среће, што неко увек жели наше зло или нам прави проблеме. Али никада нисмо размишљали, зашто моји проблеми трају? Зашто се ништа не мења у мом животу? Зашто испред себе стално налазим оно што не желим? Зашто не могу да променим свој живот?

Да ли смо икада помислили да нас је Бог створио за вечност, а не за садашњост у којој се давимо? Да Бог допушта искушења у нашим животима да би се исцелиле наше слабости и тамне тачке?  Да покушава да нас угура у промене које иначе не бисмо сами направили? Да Он жели да сазримо, да нас исцели и сједини са Њим? Не заборавимо да нас је Он намерно створио и да нас жели близу Њега.

Иза сваког погрешног избора стоји погрешно схватање. Иза сваког греха је узнемирујућа емоција. Погледајте шта треба да промените у својим мислима и уверењима како не бисте понављали исте грешке. Ако сте искрени према својој тами, Светлост ће вас богато благословити.

Да ли сте се икада запитали зашто су у Библији Израелци лутали пустињом четрдесет година док нису ушли у Обећану земљу? Зато што нису учили на својим грешкама, јер нису хтели да буду понижени и поучени од Бога и живота. 

Зато нека вас Бог научи кроз искуства. То је његов језик, пун  дивних знакова.

 о. Пападопулос

plibyos.blogspot.com