Псалам који даје огромну снагу и надахнуће, уништавајући све површно и непотребно

Псалам који даје огромну снагу и надахнуће, уништавајући све површно и непотребно

Речи Псалма 116 су дивне и лепе. Њихова једноставност и прецизност прилагођавају душу и ум највишој духовној хармонији.

«Људска душа стиче особине које одговарају њеној делатности», пише св. Игњатије (Брјанчанинов).

Зато је толико важно да своју душу непрестано водите из таме ка светлости, из неверовања у веру.

Према Игњатију (Брјанчанинову), «сви утисци који чине власништво душе у часу њене смрти остају њено власништво заувек, служе као гаранција или њеног вечног блаженства или њене вечне несреће».

***

«O Господе, ја сам слуга твој, ја сам слуга твој, син слушкиње твоје; расковао си с мене окове  моје. Жртву за хвалу принијећу теби, и име Господње призваћу».

Господе, ослободио си ме од празних и непотребних радњи и речи, од непрестаног трагања за стварима туђим мојој души, уклонио си од мене руком Својом све штетно и погубно.

Испунио си Собом све празнине мог срца и показао ми светлост Истине, дајући истинску радост и утеху.

Помогао си ми да избацим из живота све што је вукло доле, оптерећивало мој дух, све површно и бескорисно. А ти си заузео њихово место. Узео си на себе моје немоћи и из ништавила и безумља призвао моју вољу.

Испунио си мој живот смислом, поставши његов главни Смисао.

«Вјеровах кад говорих: У љутој сам невољи».

Кажем ово јер верујем. А Ти си једина брига душе моје. Моје старатељство.

Ја жалим за временом када се нисам одазвао на Твој позив, када Тебе нисам био пун.

«Сваки је човјек лажа».

Осећајући све јаче Твоје присуство и Твоју благодатну помоћ, схватам да је у поређењу са величином, добротом, Твојом истином, свака особа, па и она најбоља, лажљива и безначајна. Стога је моја нада само у Тебе, Господе.

Однос између Творца и творевине никада се неће поредити са односом једне творевине према другој.

«Бог је даљи од нас и истовремено ближи нам од било ког другог бића. Он је даље од нас, јер је сама разлика између онога који има основно начело Свог бића у Себи и онога коме се ово основно начело мора дати таква да је у поређењу са њим разлика између арханђела и црва безначајна. Он је творац, а ми смо створење. Он је оригинал, а ми смо дериват. Али у исто време, и из истог разлога, блискост између Бога и најгорих створења је виша од било које блискости између два створења», приметио је Клајв Луис.

Љубав према Богу је дата човеку при његовом стварању. То је корен живота, без којег нема самог живота. Сваки тренутак је дар Створитеља, наше биће светлуца само захваљујући Његовим енергијама и Његовој вољи, наше мисли су вођене Његовом снагом која нам је саопштена.

Творац је савршен. Његове творевине су генијалне и мајсторске и савршене у Њему, Његовој љубави. Ако се жалимо на своју судбину, своје предодређење, онда у овом случају не тежимо оној љубави која је већа, већ оној која је мања.

Само вера у Господа и Његову вољу и свесна жеља да јој се повинујемо, враћају свакога на првобитно замишљени план Бога за нас.

Ово је почетак почетка. Почетак нашег сједињења са Богом, који души отвара врата вечног блаженства.

Митрополит Антоније (Паканич)

pravlife.org