Покајање није осећај кривице

Сваки облик покајања који садржи осећај кривице и очај је против Бога. Покајање вођено Духом Божијим је свесно ситуације у којој се налазимо, али не води до разочарења. Јер, тај исти Дух који те води ка покајању сам ти открива да те Бог много воли. Ниједан грех не може бити тако велики да засени безбројну милост Божију.

Дакле, Богу није потребна ваша фрустрација или самобичевање да би показао Своју милост. Не дирне га ако себе псујете и клеветате. Он добро зна да то чини ваш рањени его, а не истинско расположење за промену и трансформацију. Једноставно не можете да поднесете да видите свој излог разбијен и поцепан имиџ. Ово вас тера да плачете и задобијате ударац када схватите да нисте оно што сте веровали и маштали.

Свети Јован Климакски нам поручује да „нема ништа једнако ни више од милости Божије. Зато ко очајава, самог себе убија“.

Шта ово значи? Да сами себе тлачимо. Испуњавамо се анксиозношћу, кривицом и паником. Слику Бога, тиранина и казнитеља, изградили су у нашој свести неки људи вере, који су имали користи да ми будемо уплашени и криви да би нас контролисали. Нека свако размисли ко и зашто нас такве жели. Бог сигурно не.

Јер, Бог нам је  опростио, односно уградио нас је у Своје Васкрсло тело пре векова. Пре него што оживимо, нама је опроштено и спасени смо од стране Христа. Па шта нам преостаје? Да прихватимо овај дар Божији. Да живимо са захвалношћу и слављењем у сваком нашем тренутку. Да својим мислима, одлукама и изборима, целим животом покажемо да верујемо у Христа који је дошао на свет и васкрсао из мртвих. Када дође смрт, наћи ће само наше кости, јер ћемо ми живети своје снове. На крају крајева, вечност значи живети у сновима Божијим, у Његовој вечној мисли и вољи.

о. Пападопулос

plibyos.blogspot.com