Глинене посуде

Дошао монах код свог духовног наставника да се пожали:

– Оче, колико само пута долазим код тебе, кајем се за грехове, толико пута си ме поучавао разним саветима, а ја и даље не могу да се поправим. Какву корист имам од доласка теби ако после наших разговора опет падам и грешим.

Старац му рече:

– Сине мој, узми две глинене посуде, једну са са медом, а једну празну.

Ученик тако и уради.

– А сада – рече стари монах – преспи неколико пута мед из једне линије у другу.

Монах поново послуша.

– А сада погледај празну чинију и помириши је

Овај погледа, помириса, па рече:

– Оче, празна чинија мирише на мед, и на дну је остало неколико капи густог меда.

– Ето тако – одговори мудри учитељ – и добре поуке остају у твојој души. Ако ти ради Христа усвојиш у животу макар и парче добродетељи, тада ће ти Господ по милости својој помоћи да испуниш недостатак и спашће душу твоју за живот у рају. Ни обична домаћица не сипа бибер у посуду која мирише на мед. Тако и Бог неће одбацити тебе ако сачуваш у души макар почетак праведности.

Из књиге Пут ка небу

mitropolija.com