Грех је стање, није чин
Грех је стање, није чин, али ми кроз чин сазнајемо о свом греху. А ако нам Господ даје прилику да се овако посматрамо, онда се томе можемо радовати и рећи:
- Господе, благодарим Ти што си ми показао ко сам заиста; Сада знам са чиме се стварно морам борити, јер сам мислио да сам једно, а у стварности сам био друго.
И ако нисам то урадио јуче, нећу то учинити сутра, онда сам то урадио данас, а ако то нисам урадио данас, онда ми се то може десити прекосутра, јер је овај грех у мени, и док га не избацим, остаће бориће се са мном.
Помози нам, Господе, да се успешно излечимо од погубних грехова!
Покајање значи да дођете себи, донесете одлуку и поступите у складу с њом. И ево могу да вам дам одломак из учења Светог Тихона Задонског. Он саветује једног младог свештеника да каже људима да људи углавном иду у Царство Божије не из победе у победу, него из пада у пад, али онај који стиже у Царство Божије је онај који после сваког пада, уместо да седи на ивици пута и плаче над собом, устаје и иде даље; и колико год да падне, сваки пут устаје и хода. То је оно што увек морамо да памтимо: да потпуно, тренутно покајање не постоји. Да, наравно, неке душе, неки дивови духа, могу одједном да схвате своју грешност и одмах промене цео ток свог живота, али ми то углавном исправљамо постепено, корак по корак. Сетимо се шта каже свети Тихон Задонски: не плачи над собом, устани и ходај, чак и у сузама, чак и у ужасу, али иди, не заустављај се.
Митрополит Антоније Сурожски
facebook.com/jovanjamanastir
Уколико желите да подржите мисионарски рад Живих Речи, то можете учинити на линку ОВДЕ
Хвала Вам!
Уколико желите да подржите мисионарски рад Живих Речи, то можете учинити на линку ОВДЕ
Хвала Вам!
