Искушење није пад

Бити у искушењу није грешка, духовни пад или слабост. Бити у искушењу је стање у коме ваш потенцијал светости и потенцијал вашег пада коегзистирају као семе замрзнуто између клијања и смрти.

Оци кажу да је то као да ходате улицом у својој белој одећи. Ако вас неко гађа блатом, бићете прекривени прљавштином, али ви сами нисте извор те прљавштине, тако да мрље на вашој белој одећи нису знак греха, нити лична кривица. 

Извана, људи који вас гледају видеће само угрожену белину ваше одеће. Неће моћи да разазнају између човека чија је одећа прљава јер га је неко други гађао блатом и човека који је прекривен блатом јер се заправо спотакнуо и пао.

Свет суди о ономе што види, а оно што се види је само спољашњост човека. Најправеднији светац може бити прекривен блатом (а често јесте) као и најгори грешник, јер је „блато“ заједнички пут у рај и пакао. 

Блато које покрива грешника је израз његовог личног греха, док је блато које покрива свеца резултат његових духовних борби. Неке ране убијају, док друге славе преживљавање.

'Не судите' је једини пут до Љубави. Не суди о блату које прекрива брата твога јер не знаш да ли је ту због његовог греха, због мржње према злу или зато што га Бог толико воли да га је благословио да постане сличан Христу у свом страдању за свет .

'Не судите', јер неки крстови воде у смрт, а други су врата неба. И на крају, судите само себи, али и у том суду будите љубазни и праштајући, не у знак слабости већ у знак мудрости и понизности – знајте ко сте и прихватите да ћете пасти. 

Оно што ће вас натерати да стојите је ваша понизност и љубав коју сте показали према свом брату.

blog-mullmonastery