Ако се никоме не може судити, може ли се жалити на некога?

Изјава о чињеницама претвара се у осуду, када уместо простог препричавања чињеница почињемо да доносимо вредносне судове. Разлика између саопштавања чињенице и осуде је разлика између изјава „крао је” и „он је лопов”, „лагао је” и „лажов је”, „опсовао је” и „он је гад”. Односно, чим почнемо да оцењујемо чин ближњег, или, како пише авва Доротеј, „да пресудимо њему и целом његовом животу“, почињемо да осуђујемо. Дакле, у овом делу је све једноставно: немојте се усудити да етикетирате људе - и срећно ћете избећи осуду.

Коментари и жалбе, заузврат, немају апсолутно никакве везе са тим. Међутим, иако у примедбама и жалбама нема греха осуде, то уопште не значи да су оне безазлена и негрешна појава.

Хајде да размислимо: шта нас тера да коментаришемо и дајемо савете? Брига за добробит ближњег и злогласно „нико осим мене неће ти рећи истину“ биће одмах одбачени. Истина љубитеља коментара је по правилу скуп гадних ствари које су осмишљене да бар покваре човеково расположење. Зато назовимо ствари правим именом: дајемо примедбе, не да би рекли истину, већ да кажемо гадне ствари. Шта се крије иза свега овога? Завист, гордост, бес, љутња. Да ли сте икада приметили да истински љубазни људи немају навику да коментаришу?  Жеља да се људима укаже на њихове недостатке, стварне или измишљене, одлика је жучних и нељубазних људи. Може ли хришћанин бити такав?

Притужбе су сличне. Наравно, постоје случајеви када је жалба неопходна. На пример, када у мом крају на цео дан нестане струје без икаквог разлога, жалим се на незадовољавајући рад сервисера из регионалних енергетских предузећа.  Дакле, притужбе на неиспуњавање нечијих обавеза, ако се то директно нас тиче, а још више изјаве о почињеним злочинима, су неопходне и сасвим природне и нормалне.

Дакле, иако се примедбе и притужбе не односе на осуду, оне не престају да буду грех и манифестација најгорег у човеку.

Хришћанину не приличи ни да се љути, ни да је незадовољан животом, ни да завиди. Верник се не може замислити ни као преварант, ни као особа која у свакој прилици настоји да учини лоше ближњему. Прави хришћанин је љубазан, искрен и једноставан, што само по себи отклања склоност и жељу за упућивањем примедаба и писањем притужби.