Породичне кризе: све се може превазићи

Главни узрок криза је гордост. А гордост је од ђавола. Треба се борити против тога – кроз исповест и причешће. Други узрок је себичност. Ако је особа у свом предбрачном животу навикла да живи само у складу са својим интересима, мало је вероватно да ће се променити након венчања. Данас људи често заборављају шта је породица. Наше вољене треба ставити на прво место.

Сада је реч „љубав” обезвређена, уметнута је у различите контексте и обдарена разним значењима. А најважнији смисао љубави је самопожртвовање које чини суштину породице, суштину читавог људског живота. Када човек живи зарад своје породице, вољених, ради оних људи који живе поред њега, он живи како нам је Христос заповедио.

Као што је речено у Јеванђељу: „Ако ли ти сагријеши брат твој, иди и покарај га међу собом и њим самијем; ако те послуше, добио си брата својега. Ако ли те не послуша, узми са собом још једнога или двојицу да све ријечи остану на устима два или три свједока. Ако ли њих не послуша, кажи цркви; а ако ли не послуша ни цркве, да ти буде као незнабожац и цариник.“ (Мт. 18, 15). Тако је и у животу. Наравно, постоји пословица да се прљаво рубље не износи у јавности. 

Морамо да стекнемо мудрост и да решимо ова питања међу собом. Пре свега, глава породице мора бити глава, али не по данашњем схватању тог појма.Не, ако живимо по Јеванђељу, онда глава породице мора да брине о свим својим најмилијима. Не треба породица да брине о њему, већ, напротив, он треба да брине о породици. Када је ово присутно, онда се сви проблеми решавају складно.

Не мање важна је и понизност. Нађите снагу да пређете преко свог „ја“, свог поноса и покушајте да конфликтну ситуацију приведете крају. Уосталом, у било којој конфликтној ситуацији, ако сломимо свој понос, можемо да тражимо опроштај – чак и ако нисмо криви! И ако то урадите, особа ће размислити. А касније ће настати добре промене.

Прекретница се можда неће десити одмах, али ће се десити, десиће се ова реакција. То су процеси који се не могу објаснити нашим људским умом. Ово је чудо које се дешава не „због“, већ „упркос“...

Знате, ако човек живи по црквеном календару, онда му у породичном животу никада неће бити досадно. Има постова, има празника. Када се све ово испреплиће са породичним животом, једноставно ништа не може да вам досади.

Што се тиче рутине, ова реч сада има негативну конотацију, али шта је рутина? Када човек живи за себе, тада се за њега породични живот претвара у рутину. А кад живи за ближње, то је живот! И још нешто: када постоји љубав и међусобно разумевање међу супружницима, рутина је тешко могућа...

Веома је важно да променимо окружење у нашим животима. Важно је да наш живот буде многостран, радостан и разноврстан.Фанатизам је страшна ствар и треба да покушате да га избегнете. Морамо бити једноставнији. Не заборавите оно најважније – да је Христос љубав.

Не треба да будеш фарисеј, треба да будеш обичан тата пун љубави. Обично се тако доживљава мајка, коју сви радо виде. Ово је борба са самим собом. Понекад уопште не примећујемо своје грешке. Веома је добро када супружници сами могу да изгладе ове неравнотеже и дају једно другом савете. Ово се зове хармонија. С поштовањем и љубављу, помозите једни другима да будемо бољи, да духовно растемо.

Главна ствар је да постоји љубав између супружника. Када постоји љубав, све се може решити и превазићи. Уосталом, „Љубав дуго трпи, милокрвна је; љубав не завиди; љубав се не велича, не надима се, Не чини што не ваља, не тражи своје, не срди се, не мисли о злу, Не радује се неправди, а радује се истини, Све сноси, све вјерује, свему се нада, све трпи. Љубав никад не престаје, а пророштво ако ће и престати, језици ако ће умукнути, разума ако ће нестати.“ (1. Кор. 13:4-8).

протојереј Александар Пеканов

gorlovka-eparhia.com.ua