Старац Пајсије - Незахвалан човек је увек тужан

Старац Пајсије - Незахвалан човек је увек тужан

- Због чега многи људи, иако све имају, осећају страх и тугу?

- Ако видите човека, који осећа велики страх, огорчење и тугу, иако све има, знајте да нема Бога. Тај човек који све има: и материјална добра и здравље, - и уместо тога да заблагодари Богу поставља још безумне захтеве и ропће, једнозначно припрема себи место у аду. Човек који зна шта је захвалност је свиме задовољан. Он размишља о томе да му Бог дарује сваки нови дан и радује се свему. Али ако је човек незахвалан, он је свиме незадовољан, ропће на северни ветар и доноси хладночу ...Није му се свидело сунце па ево сада дрхти од зиме.

- Старче, шта тиме желите да кажете?

- Хоћу да кажем да ако не примамо добра која нам Бог даје, и ропћемо, онда наилазе искушења која нас приморавају да се повијемо. Озбиљно вам говорим: ко има такав обичај да непрекидно ропће нека зна да ће од Бога добити ћушку како би у овом животу отплатио иако само део свог дуга. А ако не уследе ћушке онда је то још горе јер ће морати одмах све да плати у будућем животу.

- Значи роптање може да постане навика?

- Прелази у навику, јер за ропотом следи ропот и за жалбом жалба. Онај који сеје жалбе пожњеће страх. А онај који сеје славословље осећа Божанску радост и благослов вавек. Колико год Бог да да благослова човеку који ропће, он их не осећа. И зато Божија Благодат одступа од њега и наилази искушење. Искушење га следи за петама а благодарног Сам Бог следи Својим даровима. Неблагодарност је велики грех, који је Сам Христос осудио. «Нису ли се десеторица очистила? А где су деветорица?» (Лк. 17, 17) – упитао је губавца који се вратио да Му захвали. Христос је очекивао захвалност од десеторице губаваца не ради Себе него ради њих самих, јер би им она донела корист.

Старче, због чега моју радост нагло смењује туга?

- Нагли прелаз од радости ка тузи је најчешће због искушења. Злобни тангалашка се бори са човеком, а посебно са пријемчивим и по природи животно радосним, који тежи да живи духовним животом. Али због чега ми да дозволимо тангалашки да то ради? Зар радост није боља од туге? Зар љубав није боља од злобе?

- А ја понекад упаднем у тугу, а не знам узроке.

- Тангалашка не жели да се човек радује. Он налази начина да огорчи И оне који имају повода за то као и оне који немају. Што се тебе тиче, чини ми се да хоће да те доведе до разочарења, И све више те опкољава танким нитима. Ако би те везао конопцем онда може се рећи постоји повод за огорченост. Али се теби те танке нити чине као конопци и зато све то преживљаваш. Не мучи се без разлога јер тиме радујеш тангалашку и огорчаваш Христа. Да ли желиш да Христос буде огорчен?

- Не старче, али …

- Никакво “али”! “Нека се ад огорчи!” - Нека се огорчи! ТУГА ИСЦРПЉУЈЕ НАШЕ ДУШЕВНЕ И ТЕЛЕСНЕ СНАГЕ - Старче често ме боли стомак и тешко ми је да испуњавам своје монашке обавезе. - Ти све седиш и разговараш са својим помислима, све видиш црно и мучиш се узалуд зато и страдаш душевно и телесно. Као последица тога и стомак почиње да те боли и где потом наћи снагу за духовно? Може се попити лек и отклонити бол, али ако се не избавиш од туге стомак ће опет почети да те боли. Не примај помисли које те доводе до разочарења да не би учинио бескорисним те дарове које ти је Бог дао. Што правилније будеш гледао на ствари тим ћеш више имати мира, бићеш здравији и престаћеш да пијеш лекове. Туга разоружава човека. Исисава све сокове душевних и телесних сила и не дозвољава да се нешто ради. Трује душу и уноси неред у тело. Удара по свим осетљивим местима на телу, изазива страх и њиме човека изнурава. Отров унинија може да обори не само човека са слабим организмом већ и веома јаког. Има овде једна сестра. Знате колико има снаге? И на духовном плану је одлична и на послушању! Може да уреди цео манастир, али због унинија ништа не ради, пропада узалуд. Тако је јак мотор, а ради без користи.

manastir-lepavina.org