Шта раде мушкарци са неисплаканим сузама

Имали-немали децу, сигурно сте више пута били у ситуацији да видите малишана свег у сузама, и старијег који му, уместо тешења, каже: „Дечаци не плачу”. Или још драстичније: „Шта плачеш ту као нека девојчица.” Па онда: „Неће црева да ти изађу, престани да плачеш.” И за крај: „Баш си ружан кад плачеш.”

Чак и да нисам то што јесам, било би ми природно да и дечаци плачу. Падну, огуле колено, нешто их боли или се од нечега уплаше. Зар то није природна реакција сваког људског бића? Има у тим упозорењима и оног отписујућег дела, званог мизогинија, који каже да је осетљивост непожељна, да осећања не смеју да се покажу, или не дај боже искажу и да је све то подручје које припада не оним нежнијим (духовито, зар не?) него оним осетљивијим (читај килавијим).

Често се за некога ко плаче каже да цмиздри, слини, за жене да су плачљивице. Данас у радњама за играчке лако проналазимо лутку која се зове „Плачљивица”(Црy Бабy), са све помоћним реквизитима. Погађате, лутка је, наравно, женског пола. Све лутке које могу и да плачу, било гласом, било да лију стварне сузе, лутке су, не лутани. Дакле, женског пола.

Е па, даме и господо, ако има и господе која ово читају, а требало би, едукативно је – о чему ово говори? Не могу да кажем – о чему нам говори – али говори. Сузе и плакање су одреднице женског пола и због тога дечаци не плачу. Није да им је забрањено, додуше не знам, можда некима и јесте, али где сте видели дечака или одраслог мушкарца да плаче? Ретко или нигде. Или, ако сте и видели, то је због тога што сте га управо оставили, прекинули везу, изашли из заједнице, изгубио је посао или, далеко било, неког важног у животу. Они, мушкарци, су снажни, несаломиви, стисну зубе и потисну осећања. И све би то било можда и у реду, када се ова порука не би преносила из генерације у генерацију. Неке традиције су невероватно лепе и достојне огромног поштовања, али неке, нпр. ова, баш и нису.

Kоју лекцију држимо дечацима? Плакање је женска особина, па ако нећеш да те задиркују, или да те малтретирају, немој да си случајно заплакао. У вртићу још понеки дечак и заплаче. Изазива чуђење код остале деце, али га не дирају много. У школи готово да нема мушких суза. Можда има оних у угловима очију које не потеку, али плакати у школском дворишту или на часу је социјално непојмљиво.

Дешава се да ипак видимо сузе у очима тих мало старијих дечака. Оне су најчешће одраз љутње, беса, неке врсте немоћи или неправде. Лакше је бити љут него тужан, дефинитивно. Ако ни због чега другог, онда да би се избегло етикетирање. Понекад заискри суза у углу ока, никако да се скотрља, израз лица се промени, али суза, оних које теку, нема.

У школи готово да нема мушких суза. Можда има оних у угловима очију које не потеку, али плакати у школском дворишту или на часу је социјално непојмљиво

Знамо сви, заиста знамо, како с поносом деца кажу да никад нису видела тату да плаче. Штета. Штета за њега, а и за њих. А ако су и видела, то је увек било везано за велике губитке, па је ваљда због тога оправдано.

Шта раде мушкарци са неисплаканим сузама? Где оне нестану? Сузе нису понорница па да уроне негде и појаве се… у овом случају, нигде. Kада пониру, оне заправо пониру у душу човека који би, да је то дозвољено, плакао из гласа. Овако гута, гура, потискује, ућуткује, али онда ето повишеног притиска, ето чира на желуцу и да не набрајамо. Сузама не може да се одлије осећање, оно је ту, али може да се дозволи да се заиста осети ма како болно било. Свима је лакше када се због нечега својски исплачу. Туга остаје, осећање празнине, неправде или чега све не, али сузе доносе олакшање, као да на неки начин отпуше канал ка оном делу кога је немогуће дотаћи чак и речима.

Ако мене питате, ја поштујем мушкарца који сме да заплаче. Буде и мени тешко, али само због тога што знам колико је њему тешко, често и непријатно. Понуђену кутију са марамицама нерадо прихватају, али ако је спустите поред њих, узеће, не толико да избришу сузе, колико да их сакрију. Али ипак заплачу и то буде и те како лековито за њих.

Према томе, правда за дечаке који плачу. Научиће да изражавају своја осећања и на овај начин. Добитак за све.

Весна Брзев Ћурчић

tosamja.media