Више волим неуспех, али да будем свој

Ми нисмо наше мисли, већ оно што остаје када се испразнимо од сенки наших мисли, наших заблуда и фантазија, наших веровања и перцепција, гласова наших предака, и свега онога што нам је речено да постанемо или да урадимо да би се осећали успешним.

Више волим неуспех, али да будем свој, него успех који су други направили за мене. Више волим своје грешке него права која су ми други унапред дали.

Ниједан живот није позајмљен.

Не постоје позајмљене истине, већ само оне које наша душа препознаје као своје. Које нас дотичу и ми осећамо радост што им служимо.

Не постоји живот у коме не глумим.

Ја умирем живећи животе других.

Ко ће туговати за вама када умрете, пошто ће у гробу бити сахрањен живот другог човека, у кога сте се претворили у позоришту света?

Желите ли да видите како сунце сија у вама, иза облака ваших страсти?

Да ли желите да видите Бога изван перцепција свих оних који су вам рекли да знају за Њега?

Да ли желите да видите шта ће се догодити када превазиђете етикете добра и зла, неуспеха и успеха, профита и губитка?

Када неуспех видите као прилику?

Катастрофу као благослов?

Пораз као победу?

Крст као васкрсење?

Да ли желите да видите шта ће се догодити када пређете праг својих страхова и несигурности, када схватите лажи које ваш ум и его говоре сваки дан?

Онда се усудите да живите, ризикујте да се радујете, направите промене за благословене преокрете који долазе.

Христос је јасан, „мораш изгубити да би добио своју душу“.

Мораш живети да не умреш.

о. Х. Пападопулос

facebook.com/p.libyos