Неке ствари се трпе...

Август 9, 2026 - 23:14

Свједоци смо, нажалост, да су људи из генерације у генерацију све слабији.

Сјетимо се само наших ђедова и бака шта су све трпили, какве терете носили, какве животе живјели... па нису пили бромазепаме, нису растурали бракове, није било толико порока, гријеха, зла...

Данашњи човјек кука и јауче ако му није све баш 100% потаман. Међутим, заборавља да му никад и нигдје неће бити тако.

Обичне ситнице не могу да се трпе и људи психички пуцају због глупости.

Услови живота као у шпанској серији али ето она је таква, ја то не могу, разводим се па одох или у кафану или у коцкарницу и са једно 40 година живота ја сам пропао да ме више нико не може саставити.

"Знаш оче, његова мајка је мени рекла да ми боље стоји жута хаљина него црвена, ја то више нећу да трпим."

Добро, врати се код своје мајке па да видимо колико ћеш са њом издржати.

Иста ствар је и на послу. Посао није тежак физички, добра плата али ето шеф је тамо нешто прокоментарисао за мене и ја ћу да се убијем.

ЉУДИ, БРАЋО... НЕ ТРЕБА МИ ДА МИЈЕЊАМО ОКОЛНОСТИ И ДРУГЕ ЉУДЕ!

ТРЕБА ДА МИЈЕЊАМО СЕБЕ!

ДА МИ БУДЕМО ЈАКИ!

Гдје год да смо и шта год да смо, неке ствари морају да се трпе, да се носе, да нас жуљају, гребу, боле...

Мора! Такав је овај живот!

Опет, што више трпимо и носимо, већу награду ћемо добити.

Крст се не баца, крст се носи!

Кад је баш тешко, погледаш на крстић који носиш око врата, погледаш Христа на њему распетог, стиснеш зубе и кажеш:

НИЈЕ ОВО ТОЛИКО ТЕШКО НЕГО САМ ЈА СЛАБ!