️Удаљивши се од свете тајне Исповести, људи се гуше у мислима и страстима. Знате ли колико људи долази код мене и моли ме да им помогнем са неком тешкоћом? Али ти људи не желе да иду на исповест или у цркву! „ Да ли уопште идеш у цркву? “ питам. „ Не “, одговарају они. „ Јеси ли се икада исповедао? “ поново питам. „ Не. Дошао сам код тебе да би ме исцелио. “ „ Али како да те исцелим? Треба да се покајеш за своје грехе, треба да се исповедиш, да одеш у цркву, да се причестиш — ако имаш благослов свог духовног оца — а ја ћу се молити за твоје здравље. Да ли заиста заборављаш да постоји други живот и да се за њега треба припремити? “ — „ Слушај, оче“, приговарају такви људи као одговор, „ све о чему причаш — цркве, други живот и тако даље — нас не занима. Све су то бајке. Ишао сам код врачара, ишао сам код видовњака, и нису могли да ме исцеле. А сада сам сазнао да ме ти можеш исцелити.“ Замислите шта се дешава! Причате им о исповести, о будућем животу, а они одговарају да су „све то бајке “. Али истовремено питају: „ Помозите ми, јер сам на пилулама.“ Али како могу да им помогнем? Хоће ли се магично исцелити (без напора)?
И погледајте, многи људи, мучени проблемима које су сами створили својим гресима, не одлазе код духовног оца који им заиста може помоћи, већ се на крају „исповедају“ код психолога. Причају психолозима причу о својој болести, консултују се са њима о својим проблемима, а ови психолози (својим саветима) као да бацају своје пацијенте усред реке коју треба да пређу. Као резултат тога, несрећници се или удаве у овој реци, или ипак препливају до друге обале, али их струја носи веома далеко од места где су желели да буду... Али дошавши на исповест код духовног оца и исповедивши се, такви људи ће прећи реку преко моста без ризика и страха. На крају крајева, у Тајни Исповести делује Божја благодат, и човек се ослобађа греха.
старац Пајсије Светогорац