О свештенству и путу непрестаног давања

Октобар 1, 2023 - 16:43

0 85

Када младог свештеника васпитавају тако, када си стекао знање у богословији, то је интелектуално образовање које од тебе не може направити свеца.

Немој умишљати ,да можеш водити људе до неба. Знате, када људи узимају водиче кроз планине, они бирају човјека који је већ био у планинама, који зна пут.

А млад свештеник, који ти говори :“Ја сам изучио богословију и могу те повести и одвести у Царство Божије“, говори неистину јер он тамо никад није био.

И Када је једном млади свештеник питао у Тројицкој Лаври питао :“Зар свештеник није икона Христа“?

Ја сам му можда и мало грубо одговорио:“ А, да ли си се ти некада запитао ,шта је икона Христова?

Ево, рећи ћу ти: “Она постаје икона,тек онда, кад је освештана,до тада, је она само икона и боја“

Тако да док не постанеш део Духа Светог, ти си храстовина на коју је намазана боја.

Он ми се за то није захвалио, али то је истина која није лијепа, али ја знам по себи ,ја сам свештеник и знам своје границе.

Знам да нико нема право зато што је понешто сазнао, да постави друге ниже од себе.

Сви смо ми царско свештенство, јер морамо бити спремини дати и живот за свакога човјека који се налази у Цркви или посебно ван ње.

Шаљем вас као овце међу вукове, али не као овце у том смислу, да будете као стадо које блеји,које нема шта да каже, коме ништа не треба давати, “НЕ“.

То је друштво људи, који морају ићи у свијет, тамо гдје нису чули за Христа, гдје не вјерују у Бога,гдје је разврат,неправда, гдје нема вјере, наде, радости,

Све то треба тамо носити и давати по цијену живота.

Митрополит Антоније Блум