О животу грешника

Неки човек је добио богато наследство, али га је користио само за изградњу и украшавање своје куће. Живео је сам у тој кући, никада никога није посећивао нити примао људе.
Себи је све ускраћивао, све је улагао само у свој дом. Неопран, неуредан, у крпама, гладан, шкртица је трошила цело своје богатство искључиво на кућу у којој је живео.
Годинама комшије нису виделе његово лице, али кућа је била толико украшена да пролазници нису могли да обуздају своје узвике дивљења. Човек је слушао сваку реч хвале о свом дому, и то је била његова једина радост. "Ко живи у таквој кући? Ко је он, ако има такву вилу?", питали су пролазници.
Али нико није видео лице власника. Коначно, проћердао је све што је имао на украшавање куће и довео себе у очај.

Једног дана, гром је ударио у кућу, она се запалила и изгорела до темеља, а власник је једва успео да побегне напоље и спасе се. Људи су се престравили када су га видели: изгледао је као страшило, зарастао, прљав и поцепан. И сви, видевши га, бежали су као од чудовишта. У очају, лутао је ван града, не знајући куда иде. Успут је наишао на неке Цигане. "Биће нам користан!", одлучили су. Ухватили су га, осакатили, ископали му очи, поломили руке и ноге и натерали га да проси за њих.

Господар куће симболизује душу грешника. Велико богатство је Божји дар.
Градња, јачање и украшавање куће симболизује бригу о телу и светском животу. Неуредна, поцепана и гладна особа представља занемарену, изгладнелу душу у телу.
Муња представља изненадну смрт.
Комшије које презиру ову особу су Божји анђели, згрожени гнусном душом грешника. Цигани су демони који траже и хватају себи подобне.

Свети Николај Велимировић
Мисионарска писма, писмо 165