Кад у живот уђе једна тиха зора
Када почне Васкршњи пост, као да у живот уђе једна тиха зора. Ништа се споља нагло не мења, а ипак - у ваздуху се осети да почиње нешто важно. Као када природа, још увек хладна од зиме, у себи већ носи обећање пролећа. Пост је пут кроз унутрашњу пустињу. Али та пустиња није место без живота - она је место где се јасније чује сопствено срце. Када утишамо буку навика, жеља и свакодневне журбе, почињемо да чујемо оно што смо дуго потискивали: своје страхове, своје слабости, али и своју чежњу за добротом. Одрицање тада више није терет, већ кључ. Кључ који откључава врата слободе. Јер пост нас учи да нисмо робови својих жеља. Учи нас да можемо рећи „не“ ономе што нас вуче надоле, да бисмо могли рећи „да“ ономе што нас уздиже.
Он је као тихо семе положено у земљу. Споља се ништа не види, али испод површине настаје живот. Тако и у нама, током поста, нешто сазрева. Стрпљење расте тамо где је била нетрпељивост. Смирење тамо где је био понос. Опроштај тамо где је стајала тврда реч.
Пост је и огледало. У њему видимо себе јасније него иначе. Али то огледало није да нас осуди, већ да нас охрабри да се променимо. Да сваки дан учинимо један мали корак ка светлости.
И како дани пролазе, пут нас тихо води ка радости. Не површној, пролазној радости, већ оној дубокој, мирној - радости која се рађа после труда. Као што после дуге ноћи свитање има посебну лепоту, тако и после поста Васкрс сија јачом светлошћу.
Тајна Васкршњег поста је у томе што нас води кроз одрицање ка пуноћи, кроз тишину ка речи љубави, кроз унутрашњу борбу ка миру. Он нас учи да право Васкрсење не почиње само једног дана у календару, већ у тренутку када у срцу победе вера, нада и љубав.
И тада схватимо - док смо се одрицали пролазног, у нама се рађало нешто вечно.
Игуман Николај Стаматовић
Уколико желите да подржите мисионарски рад Живих Речи, то можете учинити на линку ОВДЕ
Хвала Вам!
Уколико желите да подржите мисионарски рад Живих Речи, то можете учинити на линку ОВДЕ
Хвала Вам!
