„Боже мој, Боже мој, зашто си ме оставио…“ (Пс. 22:1)

„Боже мој, Боже мој, зашто си ме оставио…“ (Пс. 22:1)

Боже, Боже Мој, зашто си Ме оставио удаљивши се од спасења мојега, од ријечи вике моје?“ (Пс. 22:1)

Свети Григорије Богослов: „Боже, Боже мој, зашто си ме оставио?“ (Пс. 22:1) Није Он остављен од стране Оца или од стране свога личног Божанства које се (како неки мисле) уплашило страдања и сакрило се од страдајућег (ко је њега присилио да се роди на земљи или да узађе на крст?); но (како ја већ рекох), Он у својој личности оличава нас. Ми смо раније били остављени и презрени, а сада смо прихваћени и спасени страдањима Нестрадалнога. На исти начин Он себи усваја и нашу неразумност, и нашу греховност, као што наставак Псалма сведочи; треба знати да се 22. Псалам директно односи на Христа.“

 Свети Атанасије Велики: „Боже мој, Боже мој, чуј ме; зашто си ме оставио!“ Спаситељ то говори у име човечије природе и, да би окончао клетву и Очево лице обратио ка нама, моли Оца да погледа, применивши нашу потребу на Самога Себе, јер смо због Адамовог преступа одбачени и остављени, док смо сада прихваћени и спасени. Далеко су oд спасења мога речи падова мојих. Запази опет да се у Христу човечанство моли за своје ослобађање од пада или од преступа, и од речи о њима. Очигледно је да за свакога моли правду каква му доликује.“

tvrdjavaistine.wordpress.com