Како веровати Богу

Човек дође на аеродром, не може да нађе своју карту, и кажу му : „Мораћеш мало да сачекаш.” Чека и моли се да се нађе место, брине се да лет неће нити могућ за њега: „Господе, молим Те, побрини се да ме узму, учини све што треба, учини нешто добро за мене. Прозивају се нека имена, он није на списку.

Нема места за њега, авион полеће, он се узнемири, љути, огорчен и нервозан. После неког времена, изненада чује следећу вест: достигавши потребну висину, авион се срушио. Човек се баца на под, пољуби га и са сузама каже: „Преживео сам. Жив сам! Жив сам! Да сам се укрцао на овај лет, не бих био жив! Али, сада ипак јесам. Инсистирао сам да ме пусте у авион, био сам сигуран да ћу успети, али шта би било са мном!

Замислите речи онога који се срушио: „Шта би рекао за мене? У реду, ко год је пропустио овај лет, спашен је. Али шта све ово значи за мене?” 

Да ли знаш шта ја радим? Ћутим. Немам шта да му одговорим. Рекао бих само једно: „Брате мој, не питај ме. Питај Онога који нам уређује живот. Питај Њега Који све уређује и све зна, Који нас води тамо где Он Сам зна да је најбоље за свакога од нас. И Он зна колико ћемо живети, када ћемо отићи одавде и под којим околностима. Само Он зна како и зашто.”

Заиста, изненађен сам овим. Али, знам да онај ко је преживео, после свега, постаје зрелији, и на многе ствари већ гледа другачије. Он размишља и каже: „Види шта је могло да се догоди. Дакле, не треба у животу да кажете „ово је лоше за мене“, као што сам ја чинио пре лета, јер не знате шта вам будућност спрема и шта је заиста добро а шта лоше.”

Остаје нам само једно – веровати Богу! Неки ће, чувши ово, рећи: „Значи, не морам ништа да радим?” Наравно да не можети седети скрштених руку и чекати. Наравно да морате сами да урадите нешто, да предузмете неке акције, направите сопствене планове.

Уздате се у љубав Божију и кажете: „Боже мој, Ти све благослови, Ти управљај свиме. Не знам шта ће испасти од мог подухвата. Може доћи до грешака, неуспеха, проблема. Почињем, благослови ми живот."

Нема гаранције да ће све проћи како треба. Научите то! Постоје различити људи, учитељи, богослови, могу и ја да погрешим, јер су нас од детињства учили - ако си близу Бога, све ће ти бити добро. А наш стварни живот нас у томе разочарава. Зато што нам нису објаснили шта значи „добро“. „Добро“ не значи да ће све бити ружичасто, лако и пријатно.

Јер, у ствари, видимо да је највероватније супротно, разумемо да када си близу Бога неће увек све бити у реду. Биће туге, прогона, болести, сиромаштва и неуспеха, свакако. Али, кроз све то постаћете зрелији, обогаћени, понизнији,

Ваша душа ће задобити мудрост и просветљење. Ко је рекао да се човек близу Бога неће суочити са непредвиђеним околностима, да му се неће десити нешто што не очекује, чак и нешто што није могао да замисли? Не, немојте мислити да ћете близу Христа, близу Господа, избећи искушења. Морате проћи кроз много тога. Али, знаћете како да кроз све то прођете. Наилазићете на таласе, али ћете се носити са њима, научићете како да скочите у океан и да стигнете до дна. А када дође нови талас који ће вас узнемирити, уронићете у смирење, у љубав, препустити се вољи Божијој, и рећи ћете: „Господе, не могу да објасним свој живот. Међутим, ја знам,  да ме Ти волиш, и то ми је довољно.

арх. Андреј Конанос

pravlife.org