Говорите

Говорите. Разговарајте о ономе што вас брине. Не постоји гаранција да ћете бити саслушани, да ће вас разумети, да ће се нешто променити, ако отворите уста и изговорите свој бол речима. Али вреди покушати, јер осим покушаја немамо ништа друго. Управо. У супротном, бол ће остати, али ћемо изгубити шансу да нешто променимо. Због страха да се отворимо и страха губитка другог, долази до редовног, методичног губитка себе.

Разговарајте једни с другима о ономе шта желите. Колико год то глупо, смешно, неумесно, неблаговремено, непримерено било. Разговарајте о ономе што волите. Или о томе, да су гнушање и равнодушност дошли на место нежности и радости. Шта се десило? Сећајте се. Извадите отуда то незадовољство и увреде које су као цигле изградиле зид неразумевања.

Пробијајте се једни према другима кроз срамоту и стид. Идући, седећи, лежећи. Да, било како, само искрено разговарајте. Разговарајте у кухињи, разговарајте телефоном, разговарајте писмима или плесом, само немојте да ћутите једни с другима о важним стварима. О ономе што вас брине. О ономе што морате да обуздате и гушите, да бисте сачували своје „лице“ – маску пристојности.

Говорите искрено. О том, да сте уморни. О ономе што желите. И о ономе што нимало не желите. Говорите о својој љубомори. Да се ​​плашите. О томе да вам се сада чини бескорисним и започињати разговор. Управо тада и започните. Време истиче сваког минута. Сваког сата истиче шанса да нађете блискост с другим и задржите свој интегритет, своју целосност, признајући своја осећања и мисли. Допуштајући својим потребама да говоре, ми допуштамо љубав.

poznajsebe.wordpress.com