
Ако би Господ поново дошао, дружио би се са скитницама, а не са архимандритима (αλήτες όχι σα Αρχιμαντριτες). Јер смо уверени да смо свети што смо у цркви, што поштујемо правила, а покајања нигде, не видимо себе и шта дајемо. Да ли дајемо љубав, трпљење, или контролу људи око себе, сталне покушаје да исправимо њихове грешке...
Чујемо за комшију да је учинио нешто, недело или злочин или крађу, цокћемо устима... Боже шта је урадио, а ми безгрешни, то се нама никад не може десити, ми смо изнад...
Сви смо у цркви са осмехом, осмехом и побожним изгледом... Излог! Претварање! Лажни осмеси, а изнутра кључа казан. Чим уђемо у кућу, осмех нестаје, креће наша борба да