Изложба у школи у Конареву: Божић тишине и осаме осликан у меду

Изложба у школи у Конареву: Божић тишине и осаме осликан у меду

У години када су услови рада у школама сведени на дистанцу уз поштовање свих епидемиолошких мера, без рада у групи и певања, готово да је немогуће применити рад у групи и заједничко стварање. На позив медија уз питање да ли ће бити божићне радионице у школи Ђура Јакшић у Конареву, одлучили смо ипак да уз постојеће мере осмислимо божићни приказ, али без програма и хорског извођења. Вертеп, Витлејем и традиционално Бадње вече у породици приказано је на површини од 5 метара комплетно израђено од медењака.

Медењаци су традиционални божићни колач, па су уз договор родитељи са ученицима у својим кућама направили делове за овај сценски приказ. Ученици су у школи са вероучитељом Миланом Милутиновићем све делове осликали и спојили у одговарајуће целине. Медији су известили о несвакидашњем подухвату у овој школи, а у наставку ученик Огњен Вујовић и ученица Дуња Кошанин кроз свој текст изражавају идеју и сврху овог подухвата.

Дуња Кошанин, ученица четвртог разреда: „У оно време када је све стало, када је изгубљена нада када је међу људима нестало љубави и када је вера ишчезла, дошао је Он. Небо је на земљу спустило мајушно дете. Оно је било у хладној пећини и ноћној тами, угрејано мајчином љубављу и ватром што пастири наложише поред Њега. Тама је нестала јер светлост је поново са њим родила веру, наду и љубав. Сада у време ово цео свет ушао је у таму, а она је донела страх, неизвесност и сумњу. Изоловани једни од других, сами остављени да једину утеху пронађемо у вери и да  без могућности искажемо љубав према другоме.“

Огњен Вујовић, ученик четвртог разреда: „Ове године у школи нестало је потпуне радости у заједничком учењу, стварању и дружењу. И гле чуда, у заједничком договору одлучили смо да ипак овог Божића не изостане наше заједничко приказивање Исусовог рођења. Свако од нас појединачно имао је задатак да од теста за медењаке направи неки делић велике слагалице. Били су то поново тренуци када смо на кратко осетили задовољство игре и стварања. Свако од нас уградио је себе у ову причу од меда. И у овом времену опет нас је мало дете које повијено у јаслама окупило на неки начин и дало оно што увек доноси веру, наду и љубав.“