
Десио ми се најнеочекиванији сусрет са Богом. Откривење је било такво, да сам пао на земљу узвикујући: „Господе, слава Теби, хвала! Желим да ти служим у свему.“
Николај Воробјов (1894–1963), који се замонашио под именом Никон 1931. године, следио је каменит пут ка свом духовном расту, поставши исповедник у доба совјетске репресије, духовни ментор многим верницима и промишљен хришћански писац. Међутим, пре тога је прошао кроз период интензивне потраге и разочарања.
У лето 1915. Николај је доживео озбиљну кризу. Изгубивши у младости поверење у Православну веру, кренуо је у потрагу за новим смислом живота.
Ноћни сати посвећени филозофским и научним истраживањима само су појачавали његову духовну жеђ без икакве утехе. Када је душевна мука достигла врхунац, истрчао је из града у поље, где су му свест захватили очајнички нагони. А онда је узвикнуо, постављајући једино значајно питање:
Господе, ако постојиш, откриј ми се! Моје трагање за смислом живота није мотивисано себичним разлозима. Једино ме занима једно: да ли Ти постојиш или не?