Марија Магдалина – грешница и блудница или нешто друго?

У свести многих људи данас постоји уврежено мишљење да је Марија Магдалина била грешница, на Западу је уврежено мишљење да је она била проститутка из које је Господ истерао седам духова. Неки чак, под утицајем гностичких учења, тврде да је Господ Исус био у браку са њом и имао, ни мање ни више, него двоје деце. Популарна верзија у ‘Да Винчијевом коду’ говори да је ‘Свети грал’ заправо династија која потиче из тог наводног брака. Веровали или не, постоји тврдња да је Марија, сестра Марте и Лазара, заправо Марија Магдалина. Какав је одговор Православне Цркве на сва ова, у суштини, бајата понављања гностичких учења из древности?

Одговор даје свети Јустин Поповић: ‘Неки сматрају да је света Марија Магдалина сестра Лазарева Марија, и жена блудница која сузама опра ноге Господу Христу и косом од главе своје их отре и миром их помаза. Али то није тачно. Јер Лазарева сестра беше из Витаније, родом Јудејка, а света Магдалина из Магдале у Сирији, због чега се и назива Магдалином; притом она је почела пратити Господа Христа у Галилеји а не у Јудеји. Осим тога очигледно је да Лазарева сестра није могла бити блудницом, пошто је Закон забрањивао кћерима Израиљским да буду блуднице; о томе у Мојсијевим књигама пише: Да не буде блуднице између кћери Израиљевих (5 Мојс. 23, 17). Ако би пак нека била ухваћена у таком греху, Закон је наређивао да се таква камењем убије. Стога, како би Лазарева сестра близу Јерусалима, сама кћер Израиљева, могла бити јавном грешницом? Зар њу не би по Закону своме каменовали Јевреји, који су и према Лазару били непријатељски расположени?

Исто тако у Еванђељу нема никаквог указања да је Магдалина била та блудница која сузама опра ноге Спаситељу и косом их својом отра и миром помаза. Ако је то била она, како су људи могли имати са њом грешне односе када је она била луда, мучена од седам злих духова? И да је Магдалина била та блудница и као јавна грешница дуго време пратила Господа Христа и Његове ученике, шта би на то рекли огорчени непријатељи и мрзитељи Господа Исуса – Јевреји, који су Га из злобе стално вребали да Му пронађу неку ману или кривицу, и онда оптуже и осуде? Када су се ученици Христови, једном видевши Господа где разговара са Самарјанком, чудили што разговара са женом (ср. Јн. 4, 27), утолико пре непријатељи Христови не би оћутали гледајући сваког дана где јавна грешница прати Господа Христа и служи Му.“

Одакле онда ова заблуда? Главни замајац ове заблуде се према речима оца Јова Гумерова крије у књизи италијанског фратра, надбискупа Јакова варагинског ‘Златна легенда’ (Legenda Aurea), написана 1260. године. Аутор књиге је поистоветио Марију Магдалину са Маријом, сестром праведног Лазара и Марте. Он пише да су се њихови родитељи звали Сирус и Евхарија и да су били пореклом од царске лозе, а да су њихови потомци наследили велико богатство. Марија је добила Магдалу, Лазар четврт Јерусалима, а Марта Витанију. Лако је да се види да је ова прича настала под великим утицајем феудалних односа у западној средњовековној Европи и да је све то наивно пројектовано на древну Палестину.

Надбискуп наставља своју легенду и тврди да је Марија бродом допловила до Марсеља и тамо проповедала међу незнабошцима. Затим се удаљила у пустињу где није било хране и воде, али је она добијала храну са небеса. Тамо је провела 30 година. Свештеник, који се населио близу ње се упознаје са Маријом Магдалином, која му говори да ће се ускоро упокојити и моли га да вест о томе пренесе блаженом Максимину. Пошто се сусреће са блаженим Максимином у одређени дан и прима од њега последње причешће, Марија умире. Максимин је сахрањује и налаже да и њега, након што се упокоји, сахране уз светицу. Као извор своје приче, надбискуп Јаков нам представља неки трактат Јосифа Флавија и књигу самог Максимина. Никоме није јасно о каквим је делима реч.

Лако је приметити да се ради о више помешаних прича: легендарног житија Марије Магдалине и детаља из житија Преподобне Марије Египатске († око 522).

 Шта се даље може видети? Ово стапање личности – свете мироносице и покајане блуднице, која је постала велики пустињак, – из књиге ‘Златна легенда’ преноси се на западноевропску уметност и постаје стална појава. Око 1310. године, Ђото ди Бондоне са ученицима осликава капелу Марије Магдалине у доњој цркви Фрање Асишког. На зиду изнад улаза у капелу, приказана је сцена, која је директно преузета из житија преподобне Марије Египатске, – Марија Магдалина прима одежду од испосника Зосиме. Дрвена скулптура, преливена бронзом, коју је израдио Донатело 1445. године, изражајно приказује испосницу изнурену својим великим подвигом. Њено тело је прекривено ритама. Ово ремек-дело нема никакве везе са реалним историјским изгледом Свете Марије Магдалине.

Дакле, ко је Марија Магдалина? Мироносица, жена равна апостолима Петру и Павлу, жена која искрено воли Бога и људе и која може да нам свима послужи као пример.

tvrdjavaistine.wordpress.com